Danas, 23 godine kasnije, sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je tek nedavno pronađen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.
Umro je i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma, američki diplomata Ričard Holbruk.
Sporazumom koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, uz međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv načun.
Skupština SR Jugoslavije je 13. novembra 2002. ratifikovala Dejtonski sporazum, čime je SRJ jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Prvih pet godina po potpisivanju sporazuma u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH.
Poslednji put predstavnici država-potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u bazi Rajt-Peterson novembra 2000. godine, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je oktobra 2005. u Sarajevu da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale, uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja.
Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postiznanje Dejtonskog sporazuma.
Posle 23 godine i dalje je ključno pitanje da li i na koji način revidirati Dejtonski sporazum.
Novoizabrani predsedavajući predsedništva BiH, aktuelni predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, smatra da BiH konačno treba da funkcioniše u punom kapacitetu svoje suverenosti tako što će preuzeti odlučivanje o pitanjima iz nadležnosti zajedničkih institucija.
Kaže i da treba ukinuti mnoge stvari, poput stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, dodaje da BiH treba da funkcioniše u dejtonskom kapacitetu, što Srpska ne spori, ali spori ono što su uradili visoki predstavnici na štetu svih.
Kada je reč o konkretnim potezima koje će povući kao novi član Predsedništva, Dodik kaže da će prvo predložiti da BiH potpuno ovlada monetarnom politikom, koju sada kontrolišu stranci, čime bi, kaže, bilo kreirano novih milijardu maraka.
Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH - 21. novembar republički je praznik i neradni dan.
Danas neće raditi republički organi i organizacije, organi jedinica lokalne samouprave, preduzeća, ustanove i lica koja profesionalno obavljaju uslužne i proizvodne delatnosti.
"Bila sam ponosna, parkirala sam iz prve": Oglasila se poznata doktorka koja je blokirala ulicu u Beogradu
Zašto je kralj Aleksandar kobnog 9. oktobra odbio da obuče pancir: Šok saznanja Draškovića o atentatu u Marseju
"Krstio sam dete, kad je pop rekao cifru, prenerazio sam se": Drago doživeo šok u crkvi u Vojvodini, tražio fiskalni
Problem za Barselonu, dolazi oslabljena u Beograd: Povreda reprezentativca Španije je ipak ozbiljna!
Ovo je pitanje zbog kog je pozlilo dečaku iz "Ribnikara": Postavila ga je majka jedne od žrtava