Porošenko: NATO, šaljite brodove!

"Takvo iskrivljavanje informacije smatramo neprimerenim i izazovom teritorijalnoj celovitosti Ukrajine", navodi se u protestu Ambasade, preneli su hrvatski mediji.

Iz ukrajinske Ambasade ističu da su uvereni da HRT, "kao autoritetni medij-resurs Hrvatske", ne može biti u suprotnosti i zvaničnim stavom hrvatske Vlade koja čvrsto podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Ambasada traži javno izvinjenje radi "širenja iskrivljene informacije" i mole da se preduzmu mere s ciljem da se tako nešto ne ponovi.

Hrvatska je članica NATO, te i s te strane ne može da tretira Krim kao deo Rusije, ali HRT uvek može da kaže da je to karta faktičkog stanja, jer Kijev već neko vreme ne kontorliše teritoriju Krima, koji se od marta 2014. vratio pod okrilje "majčice Rusije".

Krim proglasio nezavisnost, Kijev mobiliše trupe

Poslanici su u martu te godine u parlamentu Autonomne Republike Krim deklaracijom o nezavisnosti Krima 11. marta 2014. proglasili nezavisnost Krima od Ukrajine (u čemu su učestvovali i predstavnici grada Sevastopolja), dok su na referendumu koji je održan 16. marta 2014, stanovnici Krima glasali za pripajanje Krima Rusiji. Ukrajina nije priznala rezultate ovog referenduma, kao ni njegovu legalnost. 17. marta 2014. godine,

Krim je ruski od 1783. godine, kada ga je anektirala carevina, a 1921. obrazovana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika u sastavu Ruske SFSR i Sovjetskog Saveza.

Posle Drugog svetskog rata vrše se masovne deportacije Tatara, Bugara i Jermena iz ove oblasti. 1945. godine se u sastavu sovjetske Rusije formira Krimska oblast.

Ukrajina kao "veliki gazda" oblasti na scenu stupa kasno, i to na veoma neobičan način. Godine 1954, 19. februara, Nikita Hruščov za 300. godišnjicu Perejaslavskog sporazuma odvaja Krim od sovjetske Rusije i pripaja ga sovjetskoj republici Ukrajini.

Taj poklon Ukrajina je iznela iz zajedničke države, raspadom SSSR-a 1991. godine.

.