Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Evropski statistički zavod (Eurostat), Zagreb je među top deset evropskih metropola, prenose hrvatski mediji.
Međutim, tu visoku poziciju nije stekao samo kategorijama poput broja muzeja i BDP-u po stanovniku, već i u kategorijama krađa, provala i broja nasilnih smrti.
U istraživanje u kojem se poredilo nekoliko stotina različitih parametara, bilo je uključeno 357 evropskih gradova.
Najveći broj nasilnih smrti na 1.000 stanovnika godišnje beleži Atina (0,43), a potom slede: Luksemburg (0,30), Brisel (0,15), Riga (0,10). Zagreb je zauzeo osmu poziciju (0,04), iza Berlina (0,05), prenosi Index.hr.
Kad je reč o broju provala u kuće, na vrhu lestvice je Ljubljana (4,66), a slede: Budimpešta (3,90), Rim (3,89), Venecija (3,14), Milano (2,97), Trst (2,81) i Zagreb (1,44).
Po broju ukradenih automobila na 1.000 stanovnika u samom vrhu su italijanski gradovi: Kazerta (15,3), Napulj (14,7), Torino (11,3), Rim (11,2) i Milano (11). Da je stanje u Zagrebu još uvek relativno dobro, pokazuje brojka od 1,3 ukradena automobila na 1.000 stanovnika.
Razlog manjem broju ukradenih automobila možda leži i u činjenici da je broj automobila na hiljadu stanovnika u Zagrebu ipak nešto manji nego što je u italijanskim gradovima. Na vrhu lestvice je Rim (723,3), a slede: Trst (526,1), Brisel (481,8) i Ljubljana (420). Zagreb je peti sa 401 automobilom na 1.000 stanovnika.
Od evropskih metropola, najveći broj kišnih dana godišnje dožive stanovnici Beča (168), a slede: Maribor (154), Ljubljana (151), Rim (142) i Zagreb (135,6). Beč prednjači i po broju muzeja (104), a Zagreb se sa 28 muzeja nalazi iza Budimpešte (100) i Rima (52).
Najviše životnog prostora uživaju stanovnici Trsta, kojima je na raspolaganju 39,16 metara kvadratnih po stanovniku, a slede Minhen (38,90) i Berlin (38,20). Stanovnici Zagreba "zgurali " su se u gotovo dvostruko manje - 23,81 metara kvadratnih.
Eurostatovo istraživanje je pokazalo i kako Zagrepčani godišnje proizvedu 0,48 tona otpada, što je gotovo tri puta manje od stanovnika Ljubljane (1,34). I po broju nezaposlenih (8,6 posto) Zagreb je svrstan na sredinu lestvice. Poređenja radi, u Berlinu je stopa nezaposlenosti viša od 19 odsto.
(MONDO)
Međutim, tu visoku poziciju nije stekao samo kategorijama poput broja muzeja i BDP-u po stanovniku, već i u kategorijama krađa, provala i broja nasilnih smrti.
U istraživanje u kojem se poredilo nekoliko stotina različitih parametara, bilo je uključeno 357 evropskih gradova.
Najveći broj nasilnih smrti na 1.000 stanovnika godišnje beleži Atina (0,43), a potom slede: Luksemburg (0,30), Brisel (0,15), Riga (0,10). Zagreb je zauzeo osmu poziciju (0,04), iza Berlina (0,05), prenosi Index.hr.
Kad je reč o broju provala u kuće, na vrhu lestvice je Ljubljana (4,66), a slede: Budimpešta (3,90), Rim (3,89), Venecija (3,14), Milano (2,97), Trst (2,81) i Zagreb (1,44).
Po broju ukradenih automobila na 1.000 stanovnika u samom vrhu su italijanski gradovi: Kazerta (15,3), Napulj (14,7), Torino (11,3), Rim (11,2) i Milano (11). Da je stanje u Zagrebu još uvek relativno dobro, pokazuje brojka od 1,3 ukradena automobila na 1.000 stanovnika.
Razlog manjem broju ukradenih automobila možda leži i u činjenici da je broj automobila na hiljadu stanovnika u Zagrebu ipak nešto manji nego što je u italijanskim gradovima. Na vrhu lestvice je Rim (723,3), a slede: Trst (526,1), Brisel (481,8) i Ljubljana (420). Zagreb je peti sa 401 automobilom na 1.000 stanovnika.
Od evropskih metropola, najveći broj kišnih dana godišnje dožive stanovnici Beča (168), a slede: Maribor (154), Ljubljana (151), Rim (142) i Zagreb (135,6). Beč prednjači i po broju muzeja (104), a Zagreb se sa 28 muzeja nalazi iza Budimpešte (100) i Rima (52).
Najviše životnog prostora uživaju stanovnici Trsta, kojima je na raspolaganju 39,16 metara kvadratnih po stanovniku, a slede Minhen (38,90) i Berlin (38,20). Stanovnici Zagreba "zgurali " su se u gotovo dvostruko manje - 23,81 metara kvadratnih.
Eurostatovo istraživanje je pokazalo i kako Zagrepčani godišnje proizvedu 0,48 tona otpada, što je gotovo tri puta manje od stanovnika Ljubljane (1,34). I po broju nezaposlenih (8,6 posto) Zagreb je svrstan na sredinu lestvice. Poređenja radi, u Berlinu je stopa nezaposlenosti viša od 19 odsto.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
