Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt ocenio je da ne postoji nijedno drugo efikasno rešenje za budućnost BiH osim ubrzavanja prijema Hrvatske u EU i pomoći Srbiji da učvrsti svoj hod ka evropskim integracijama.
Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt ocenio je da ne postoji nijedno drugo efikasno rešenje za budućnost BiH osim ubrzavanja prijema Hrvatske u EU i pomoći Srbiji da učvrsti svoj hod ka evropskim integracijama, preneo je novosadski "Dnevnik".
"Ulazak Hrvatske u EU, u kombinaciji sa postepenim približavanjem Srbije istom cilju, doprineće više dugoročnoj stabilnosti BiH nego bilo šta drugo", naveo je Bilt u pismu kolegama u Evropskoj uniji o Bosni i Hercegovini.
Reč je o odgovoru na pisanu poruku o BiH koju su prošlog meseca šefovima diplomatija EU uputili britanski i češki ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband i Karel Švarcenberg, otvarajući debatu o budućnosti BiH.
Biltovo viđenje stanja u BiH, kao i rešenja za permanentnu krizu u njoj, bitno se razlikuju od stavova koje su izneli Miliband i Švarcenberg, koji su insistirali na zadržavanju Kancelarije visokog predstavnika i jačanju državnih, centralnih institucija u Sarajevu, naveo je novosadski list.
Deleći njihovu zabrinutost zbog aktuelnih tenzija u BiH, Bilt se složio da treba posvetiti veću pažnju toj bivšoj jugoslovenskoj republici, ali bez upozorenja koja su odaslali britanski i češki šef diplomatije "da nas istorija uči koliko situacija u BiH može da se pogorša ako nacionalističke agende budu primenjene u potpunosti".
"Svakako da moramo da se posvetimo BiH, takođe se slažem da treba snažno da podržimo rad Miroslava Lajčaka. Iako postoji prostor za brigu zbog najnovijih događaja, ne treba da zanemarimo da je proces stabilizacije, i pored toga što je spor, ipak, počeo da se ostvaruje", zapazio je Bilt.
On se suprotstavio ideji dvojice kolega da treba zadržati Kancelariju visokog predstavnika i da se njenim zatvaranjem gubi vrlo važna garancija za stabilnost u BiH.
"Podržavam u potpunosti ocenu Lajčaka da je stari kocept Kancelarije visokog predstavnika prevaziđen i da nije više koristan, a da prioritet u ovom momentu mora da bude omogućavanje tranzicije ka snažnom i dugoročnom prisustvu EU u zemlji", zaključio je prvi visoki predstavnik u BiH nakon zaključivanju Dejtonskog sporazuma.
(Tanjug)
"Ulazak Hrvatske u EU, u kombinaciji sa postepenim približavanjem Srbije istom cilju, doprineće više dugoročnoj stabilnosti BiH nego bilo šta drugo", naveo je Bilt u pismu kolegama u Evropskoj uniji o Bosni i Hercegovini.
Reč je o odgovoru na pisanu poruku o BiH koju su prošlog meseca šefovima diplomatija EU uputili britanski i češki ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband i Karel Švarcenberg, otvarajući debatu o budućnosti BiH.
Biltovo viđenje stanja u BiH, kao i rešenja za permanentnu krizu u njoj, bitno se razlikuju od stavova koje su izneli Miliband i Švarcenberg, koji su insistirali na zadržavanju Kancelarije visokog predstavnika i jačanju državnih, centralnih institucija u Sarajevu, naveo je novosadski list.
Deleći njihovu zabrinutost zbog aktuelnih tenzija u BiH, Bilt se složio da treba posvetiti veću pažnju toj bivšoj jugoslovenskoj republici, ali bez upozorenja koja su odaslali britanski i češki šef diplomatije "da nas istorija uči koliko situacija u BiH može da se pogorša ako nacionalističke agende budu primenjene u potpunosti".
"Svakako da moramo da se posvetimo BiH, takođe se slažem da treba snažno da podržimo rad Miroslava Lajčaka. Iako postoji prostor za brigu zbog najnovijih događaja, ne treba da zanemarimo da je proces stabilizacije, i pored toga što je spor, ipak, počeo da se ostvaruje", zapazio je Bilt.
On se suprotstavio ideji dvojice kolega da treba zadržati Kancelariju visokog predstavnika i da se njenim zatvaranjem gubi vrlo važna garancija za stabilnost u BiH.
"Podržavam u potpunosti ocenu Lajčaka da je stari kocept Kancelarije visokog predstavnika prevaziđen i da nije više koristan, a da prioritet u ovom momentu mora da bude omogućavanje tranzicije ka snažnom i dugoročnom prisustvu EU u zemlji", zaključio je prvi visoki predstavnik u BiH nakon zaključivanju Dejtonskog sporazuma.
(Tanjug)
