Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić svedočiće u sredu pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju da njegov nekadašnji bliski saradnik Momčilo Krajišnik nije učestvovao u donošenju ključnih odluka vrha RS tokom rata u BiH.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić svedočiće u sredu pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju da njegov nekadašnji bliski saradnik Momčilo Krajišnik nije učestvovao u donošenju ključnih odluka vrha RS tokom rata u BiH.
To proizlazi iz sažetka Karadžićeve izjave, objavljenog u Hagu. Tužilaštvo Haškog tribunala ukazalo je međutim da Krajišnik nije podneo valjan podnesak sa sažetkom svedočenja Radovana Karadžića, zahtevajući od Žalbenog veća da mu hitno naloži da se povinuje odluci tog veća.
Krajišnik je 27. oktobra podneo sažetak svedočenja Karadžića, koji će se u sredu kao svedok pojaviti na raspravi o žalbi Krajišnika na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 27 godina zatvora.
Tužilaštvo smatra da podnesak nije u skladu sa ranijom odlukom Žalbenog veća kojom se Krajišniku objašnjava šta sve tačno mora da podnese u svom zahtevu. Zahtev Krajišnika da se proširi obim Karadžićevog svedočenja trebalo bi odbaciti jer je neblagovremen i nejasan, ocenilo je tužilaštvo.
Krajišnik, smatra tužilaštvo, nije uspeo da navede nove činjenice koje bi pokazale da zaključci sudskog veća nisu bili tačni. Zbog toga što u Krajišnikovom podnesku nema dovoljno valjanih informacija, tužilaštvo nije u poziciji da se na pravi način pripremi za unakrsno ispitivanje.
Karadžić, i sam optužen za genocid nad nesrbima u BiH, svedočiće u Krajišnikovu odbranu tokom dodatne rasprave o Krajišnikovoj žalbi na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina nad bosanskim Muslimanim i Hrvatima 1992. godine. Krajišnik je tada bio predsednik Skupštine RS.
Prema objavljenom sažetku svedočenja koji je odbrana dostavila sudu, Karadžić će izjaviti da - suprotno nalazima iz presude - on i Krajišnik "nisu upravljali RS kao ličnim feudom".
"Krajišnik se nije mešao u delovanje vlade, izvan njegovog položaja u parlamentu, a nije imao ni uticaj na delovanje vojske... Karadžić nikada Krajišnika nije video kao svog privatnog premijera. Krajišnik nikada nije bio čovek broj dva u RS", piše u sažetku Karadžićeve izjave.
Po tom dokumentu, Karadžić će u sredu pred Tribunalom posvedočiti i da "etničko razdvajanje od Muslimana nikada nije bilo Krajišnikova opsesija, niti politika srpskog vođstva".
"Karadžić nikada nije čuo Krajišnika da izražava kao cilj etničko čišćenje, niti prisilno premeštanje stanovništva. Kada je rat izbio, Krajišnik nije imao nikakvu kontrolu i nije bio u vojnom lancu komande", piše u sažetku.
Za šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. godine podržala Skupština RS - među kojima su i razdvajanje Srba od druga dva naroda; podela Sarajeva i "uklanjanje Drine kao granice" - Karadžić tvrdi da su izražavali "politički stav" i da ih Parlament nikada zvanično nije usvojio.
Karadžić će, kako piše u sažetku, tvrditi i da Krajišnik nikada nije bio član "proširenog Predsedništva RS", pošto to telo nije ni postojalo. Članove Predsedništva - Karadžića, Biljanu Plavšić i Nikolu Koljevića - Krajišnik je samo po pozivu informisao o aktivnostima Skupštine RS.
"Niko drugi osim tri člana Predsedništva nije imao nikakvu ulogu u procesu donošenja odluka... Krajišnik nije obavljao dužnosti Predsedništva, niti je bio ovlašćen da deluje kao član Predsedništva... Krajišnik nikada ni de fakto, ni de jure nije bio član Predsedništva RS", posvedočiće Karadžić.
Isto tako, Krajišnik, po Karadžiću, nikada nije prisustvovao sednicama Vlade RS; nije bio blizak premijerima, ni ministrima, niti je uticao na njihov izbor. "On nikada nije uticao na rad kabineta, koji je bio autonoman u sprovođenju svojih zadataka.
Krajišnikov posao je bio da u demokratskoj atmosferi upravlja sednicama parlamenta". Pri tom, on nije uticao na poslanike, niti je bio član vođstva Srpske demokratske stranke (SDS).
Karadžić će izjaviti i da Krajišnik nije imao nikakav uticaj ni na delovanje Vojske i MUP RS.
"Vojsku RS formirao je legalno i propisno parlament, a ne Momčilo Krajišnik. Karadžić je imao mogućnost da predloži komandanta Glavnog štaba VRS, ali je taj zadatak prepustio parlamentu zato što je tek bio izabran u Predsedništvo. U stvari, Ratko Mladić je bio i Karadžićev izbor zato što su mu Mladića preporučili drugi oficiri kad je postalo jasno da se JNA povlači iz BiH... Krajišnik nije dao nijedno naređenje Glavnom štabu", piše u sažetku.
Kako je najavljeno, Karadžić će svedočiti i da Krajišnik nije učestvovao u stvaranju MUP RS, niti uticao na njegov rad. Podelu jedinstvenog MUP BiH dozvoljavao je Kutiljerov mirovni plan iz marta 1992. koji je vođstvo bosanskih Muslimana prvo prihvatilo, a zatim odbacilo, tvrdi Karadžić.
Nekadašnji lider RS negira i da je Krajišnik imao ikakve veze sa "kriznim štabovima" SDS i "ratnim predsedništvima" u opštinama širom BiH koji su prema presudi sprovodili politiku etničkog čišćenja nesrba, što i Karadžić i Krajišnik opovrgavaju.
Po Karadžićevoj izjavi, Krajišnik nije bio ovlašćen da otvara istrage o tvrdnjama da su počinjeni ratni zločini, a MUP i vojska RS nisu bili dužni da njemu podnose izveštaje.
U sredu, 5. novembra, Karadžića će ispitivati Krajišnik, koji se brani sam, kao i američki advokat Alan Deršovic (Dershowitz) koji ga zastupa u vezi sa tužilačkim konceptom "zajedničkog zločinačkog poduhvata".
Tužioci će zatim Karadžića, kao svedoka, unakrsno ispitati. Kao Karadžićev zastupnik, svedočenju će u sudnici prisustvovati američki advokat Piter Robinson.
U prvostepenom postupku, Krajišnik, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske, osuđen je na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992 godine.
Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu. Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik ga je pozvao kao svedoka odbrane, a apelaciono veće Tribunala je to odobrilo.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. godine.
Uhapšen je u Beogradu krajem jula, posle 13 godina skrivanja.
Karadžić je svoj zahtev obrazložio činjenicom da je odluka doneta bez prethodne konsultacije s njim.
Pozivajući se na propise Tribunala, nekadašnji predsednik RS je naveo da bi sudsko veće trebalo da mu odobri ulaganje pravnog leka Žalbenom veću tog suda, kako bi se ispoštovala njegova prava na fer suđenje i pravila te insitucije.
Sudsko veće koje će suditi Karadžiću, na čelu sa sudijom Patrikom Robinsonom, donelo je 14. oktobra odluku da se Perišiću omogući uvid u Karadžićev slučaj. Odluka je Karadžiću uručena 29. oktobra.
Protiv Karadžića je u toku pretpretresni postupak koji vodi član sudskog veća sudija Jan Bonomi.
Karadžić se, važećom optužnicom, u 11 tačaka tereti za genocid i druge ratne zločine na prostoru Bosne i Hercegovine tokom sukoba od 1992. do 1995. godine.
Uhapšen je 21. jula pod lažnim identitetom i imenom Dragan Dabić, a 30. jula izručen je Haškom tribunalu.
Bivši nacelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Perišić optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile u Hrvatskoj i BIH.
Prema optužnici, Perišić je odgovoran za granatiranje civila u Sarajevu, od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, jer je, kako se navodi u optužnici, znao da su Ratko Mladić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević i drugi, njemu podređeni oficiri VJ na službi u Vojsci Republike Srpske, učestvovali u pripremama i izvršenju tog zločina.
Optužen je i za dvodnevno granatiranje Zagreba, u maju 1995. godine.
(Beta/arhivska fotografija)
To proizlazi iz sažetka Karadžićeve izjave, objavljenog u Hagu. Tužilaštvo Haškog tribunala ukazalo je međutim da Krajišnik nije podneo valjan podnesak sa sažetkom svedočenja Radovana Karadžića, zahtevajući od Žalbenog veća da mu hitno naloži da se povinuje odluci tog veća.
Krajišnik je 27. oktobra podneo sažetak svedočenja Karadžića, koji će se u sredu kao svedok pojaviti na raspravi o žalbi Krajišnika na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 27 godina zatvora.
Tužilaštvo smatra da podnesak nije u skladu sa ranijom odlukom Žalbenog veća kojom se Krajišniku objašnjava šta sve tačno mora da podnese u svom zahtevu. Zahtev Krajišnika da se proširi obim Karadžićevog svedočenja trebalo bi odbaciti jer je neblagovremen i nejasan, ocenilo je tužilaštvo.
Krajišnik, smatra tužilaštvo, nije uspeo da navede nove činjenice koje bi pokazale da zaključci sudskog veća nisu bili tačni. Zbog toga što u Krajišnikovom podnesku nema dovoljno valjanih informacija, tužilaštvo nije u poziciji da se na pravi način pripremi za unakrsno ispitivanje.
Karadžić, i sam optužen za genocid nad nesrbima u BiH, svedočiće u Krajišnikovu odbranu tokom dodatne rasprave o Krajišnikovoj žalbi na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina nad bosanskim Muslimanim i Hrvatima 1992. godine. Krajišnik je tada bio predsednik Skupštine RS.
Prema objavljenom sažetku svedočenja koji je odbrana dostavila sudu, Karadžić će izjaviti da - suprotno nalazima iz presude - on i Krajišnik "nisu upravljali RS kao ličnim feudom".
"Krajišnik se nije mešao u delovanje vlade, izvan njegovog položaja u parlamentu, a nije imao ni uticaj na delovanje vojske... Karadžić nikada Krajišnika nije video kao svog privatnog premijera. Krajišnik nikada nije bio čovek broj dva u RS", piše u sažetku Karadžićeve izjave.
Po tom dokumentu, Karadžić će u sredu pred Tribunalom posvedočiti i da "etničko razdvajanje od Muslimana nikada nije bilo Krajišnikova opsesija, niti politika srpskog vođstva".
"Karadžić nikada nije čuo Krajišnika da izražava kao cilj etničko čišćenje, niti prisilno premeštanje stanovništva. Kada je rat izbio, Krajišnik nije imao nikakvu kontrolu i nije bio u vojnom lancu komande", piše u sažetku.
Za šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. godine podržala Skupština RS - među kojima su i razdvajanje Srba od druga dva naroda; podela Sarajeva i "uklanjanje Drine kao granice" - Karadžić tvrdi da su izražavali "politički stav" i da ih Parlament nikada zvanično nije usvojio.
Karadžić će, kako piše u sažetku, tvrditi i da Krajišnik nikada nije bio član "proširenog Predsedništva RS", pošto to telo nije ni postojalo. Članove Predsedništva - Karadžića, Biljanu Plavšić i Nikolu Koljevića - Krajišnik je samo po pozivu informisao o aktivnostima Skupštine RS.
"Niko drugi osim tri člana Predsedništva nije imao nikakvu ulogu u procesu donošenja odluka... Krajišnik nije obavljao dužnosti Predsedništva, niti je bio ovlašćen da deluje kao član Predsedništva... Krajišnik nikada ni de fakto, ni de jure nije bio član Predsedništva RS", posvedočiće Karadžić.
Isto tako, Krajišnik, po Karadžiću, nikada nije prisustvovao sednicama Vlade RS; nije bio blizak premijerima, ni ministrima, niti je uticao na njihov izbor. "On nikada nije uticao na rad kabineta, koji je bio autonoman u sprovođenju svojih zadataka.
Krajišnikov posao je bio da u demokratskoj atmosferi upravlja sednicama parlamenta". Pri tom, on nije uticao na poslanike, niti je bio član vođstva Srpske demokratske stranke (SDS).
Karadžić će izjaviti i da Krajišnik nije imao nikakav uticaj ni na delovanje Vojske i MUP RS.
"Vojsku RS formirao je legalno i propisno parlament, a ne Momčilo Krajišnik. Karadžić je imao mogućnost da predloži komandanta Glavnog štaba VRS, ali je taj zadatak prepustio parlamentu zato što je tek bio izabran u Predsedništvo. U stvari, Ratko Mladić je bio i Karadžićev izbor zato što su mu Mladića preporučili drugi oficiri kad je postalo jasno da se JNA povlači iz BiH... Krajišnik nije dao nijedno naređenje Glavnom štabu", piše u sažetku.
Kako je najavljeno, Karadžić će svedočiti i da Krajišnik nije učestvovao u stvaranju MUP RS, niti uticao na njegov rad. Podelu jedinstvenog MUP BiH dozvoljavao je Kutiljerov mirovni plan iz marta 1992. koji je vođstvo bosanskih Muslimana prvo prihvatilo, a zatim odbacilo, tvrdi Karadžić.
Nekadašnji lider RS negira i da je Krajišnik imao ikakve veze sa "kriznim štabovima" SDS i "ratnim predsedništvima" u opštinama širom BiH koji su prema presudi sprovodili politiku etničkog čišćenja nesrba, što i Karadžić i Krajišnik opovrgavaju.
Po Karadžićevoj izjavi, Krajišnik nije bio ovlašćen da otvara istrage o tvrdnjama da su počinjeni ratni zločini, a MUP i vojska RS nisu bili dužni da njemu podnose izveštaje.
U sredu, 5. novembra, Karadžića će ispitivati Krajišnik, koji se brani sam, kao i američki advokat Alan Deršovic (Dershowitz) koji ga zastupa u vezi sa tužilačkim konceptom "zajedničkog zločinačkog poduhvata".
Tužioci će zatim Karadžića, kao svedoka, unakrsno ispitati. Kao Karadžićev zastupnik, svedočenju će u sudnici prisustvovati američki advokat Piter Robinson.
U prvostepenom postupku, Krajišnik, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske, osuđen je na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992 godine.
Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu. Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik ga je pozvao kao svedoka odbrane, a apelaciono veće Tribunala je to odobrilo.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95. godine.
Uhapšen je u Beogradu krajem jula, posle 13 godina skrivanja.
Karadžić se žali na odluku u vezi s Perišićem
Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uputio je molbu sudskom veću Haškog tribunala da mu odobri žalbu na odluku kojom se optuženom Momčilu Perišiću dozvoljava uvid u poverljiva dokumenta vezana za njegov predmet, objavio je Tribunal.Karadžić je svoj zahtev obrazložio činjenicom da je odluka doneta bez prethodne konsultacije s njim.
Pozivajući se na propise Tribunala, nekadašnji predsednik RS je naveo da bi sudsko veće trebalo da mu odobri ulaganje pravnog leka Žalbenom veću tog suda, kako bi se ispoštovala njegova prava na fer suđenje i pravila te insitucije.
Sudsko veće koje će suditi Karadžiću, na čelu sa sudijom Patrikom Robinsonom, donelo je 14. oktobra odluku da se Perišiću omogući uvid u Karadžićev slučaj. Odluka je Karadžiću uručena 29. oktobra.
Protiv Karadžića je u toku pretpretresni postupak koji vodi član sudskog veća sudija Jan Bonomi.
Karadžić se, važećom optužnicom, u 11 tačaka tereti za genocid i druge ratne zločine na prostoru Bosne i Hercegovine tokom sukoba od 1992. do 1995. godine.
Uhapšen je 21. jula pod lažnim identitetom i imenom Dragan Dabić, a 30. jula izručen je Haškom tribunalu.
Bivši nacelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Perišić optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile u Hrvatskoj i BIH.
Prema optužnici, Perišić je odgovoran za granatiranje civila u Sarajevu, od avgusta 1993. do novembra 1995. godine, jer je, kako se navodi u optužnici, znao da su Ratko Mladić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević i drugi, njemu podređeni oficiri VJ na službi u Vojsci Republike Srpske, učestvovali u pripremama i izvršenju tog zločina.
Optužen je i za dvodnevno granatiranje Zagreba, u maju 1995. godine.
(Beta/arhivska fotografija)
