Srpske vlasti nisu uspele ni da spreče napade na kuće u vlasništvu etničkih Albanaca neposredno nako proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. niti da privedu pravdi odgovorne, piše u izveštaju "Hjuman rajts voča". Odnos Srbije prema etničkim manjinama ćenajverovatnije biti kritički ocenjen u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije
Srpske vlasti nisu uspele ni da spreče napade na poslovne objekte i kuće u vlasništvu etničkih Albanaca neposredno nako proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. niti da privedu pravdi odgovorne, piše u izveštaju "Hjuman rajts voča".
Odnos Srbije prema etničkim manjinama će, kako navodi ta organizacija za zaštitu ljudskih prava, najverovatnije biti kritički ocenjen u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti objavljen 5. novembra.
Izveštaj HRW-a "Taoci tenzije: Zastrašivanje i uznemiravanje etničkih Albanaca u Srbiji posle proglašenja nezavisnosti Kosova" dokumentuje napade na etničke Albance i druge manjine u februaru i martu 2008, uključujući razbijanje prozora na poslovnim objektima i kućama, pokušaje paljenja imovine, ispisivanje grafita punih mržnje i proteste koji su imali cilj da zastraše. Većina se desila, ističe HRW, u Vojvodini.
HRW ocenjuje da reakcija srpske vlade nije bila odgovarajuća.
"Srbija mora da pokaze da je ozbiljno rešena da zaustavi te napade", Ona mora sudski goniti napadace i brze delovati kad su tenzije u porastu", rekla je istražiteljka za Balkan u HRW-u Vanda Troščinska-van Genderen.
Ona je rekla da je "nasilje prema manjinama i dalje razlog za zabrinutost u Srbiji", kao i da "Srbija ne može da se nada približavanju EU ako ne pokaže da neće tolerisati nasilje".
Etnički Albanci, čiji su poslovni objekti i kuće napadnuti, rekli su HRW-u da su videli policiju kako stoji sa strane i ne reaguje dok ultranacionalisti bacaju kamenice na njihovu imovinu. Policija se brani da energična intervencija nije uvek bila moguća tokom i posle demonstracija, jer su policajce brojčano nadmašili gnevni demonstranti.
Čak i ako se prihvate argumenti policije, HRW ističe da je zabrinut zbog toga što se čini da je u većini slučajeva policija učinila malo toga kako bi identifikovala i energično gonila napadače.
Samo nekoliko od 221 incidenta vezanog za Kosovo i zabelezenog od strane policije izmedu 17. i 20. marta, bilo protiv etničkih manjina, bilo drugih lica, rezultiralo krivičnim prijavama ili sudskim postupcima.
Nova srpska vlada tek treba da se pozabavi pitanjem nasilja nad manjinama, navodi se u izveštaju u kojem su i preporuke vladi kako da obuzda nasilje protiv manjina.
Uz donošenje zakona o zločinima počinjenim iz mržnje i povećanom učešću manjina u policiji, preporuke se odnose i na neodložnu i nedvosmislenu vladinu osudu napada na manjine kao i bolju koordinaciju izmedu policije, sudija i tužilaštva.
"Nova srpska vlada treba da pokaže i počiniocima i žrtvama da nasilje nad manjinama neće biti tolerisano. Pre svega, vlada bi trebalo da privede pravdi one koji napadaju manjine", rekla je Troščinska-van Genderen.
Manjine su i dalje u vrlo malom broju zastupljene u policijskoj službi, što je nasleđe nacionalističke vlade nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih, kada su nesrbi bili bukvalno isključeni iz njenih redova, piše u izveštaju HRW-a.
Evropska komisija će 5. novembra objaviti godišnju ocenu napretka Srbije ka ispunjavanju kriterijuma za integraciju u EU u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. Zaštita manjina u Srbiji je osnova za unapređene veze sa EU.
(Beta)
Odnos Srbije prema etničkim manjinama će, kako navodi ta organizacija za zaštitu ljudskih prava, najverovatnije biti kritički ocenjen u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti objavljen 5. novembra.
Izveštaj HRW-a "Taoci tenzije: Zastrašivanje i uznemiravanje etničkih Albanaca u Srbiji posle proglašenja nezavisnosti Kosova" dokumentuje napade na etničke Albance i druge manjine u februaru i martu 2008, uključujući razbijanje prozora na poslovnim objektima i kućama, pokušaje paljenja imovine, ispisivanje grafita punih mržnje i proteste koji su imali cilj da zastraše. Većina se desila, ističe HRW, u Vojvodini.
HRW ocenjuje da reakcija srpske vlade nije bila odgovarajuća.
"Srbija mora da pokaze da je ozbiljno rešena da zaustavi te napade", Ona mora sudski goniti napadace i brze delovati kad su tenzije u porastu", rekla je istražiteljka za Balkan u HRW-u Vanda Troščinska-van Genderen.
Ona je rekla da je "nasilje prema manjinama i dalje razlog za zabrinutost u Srbiji", kao i da "Srbija ne može da se nada približavanju EU ako ne pokaže da neće tolerisati nasilje".
Etnički Albanci, čiji su poslovni objekti i kuće napadnuti, rekli su HRW-u da su videli policiju kako stoji sa strane i ne reaguje dok ultranacionalisti bacaju kamenice na njihovu imovinu. Policija se brani da energična intervencija nije uvek bila moguća tokom i posle demonstracija, jer su policajce brojčano nadmašili gnevni demonstranti.
Čak i ako se prihvate argumenti policije, HRW ističe da je zabrinut zbog toga što se čini da je u većini slučajeva policija učinila malo toga kako bi identifikovala i energično gonila napadače.
Samo nekoliko od 221 incidenta vezanog za Kosovo i zabelezenog od strane policije izmedu 17. i 20. marta, bilo protiv etničkih manjina, bilo drugih lica, rezultiralo krivičnim prijavama ili sudskim postupcima.
Nova srpska vlada tek treba da se pozabavi pitanjem nasilja nad manjinama, navodi se u izveštaju u kojem su i preporuke vladi kako da obuzda nasilje protiv manjina.
Uz donošenje zakona o zločinima počinjenim iz mržnje i povećanom učešću manjina u policiji, preporuke se odnose i na neodložnu i nedvosmislenu vladinu osudu napada na manjine kao i bolju koordinaciju izmedu policije, sudija i tužilaštva.
"Nova srpska vlada treba da pokaže i počiniocima i žrtvama da nasilje nad manjinama neće biti tolerisano. Pre svega, vlada bi trebalo da privede pravdi one koji napadaju manjine", rekla je Troščinska-van Genderen.
Manjine su i dalje u vrlo malom broju zastupljene u policijskoj službi, što je nasleđe nacionalističke vlade nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih, kada su nesrbi bili bukvalno isključeni iz njenih redova, piše u izveštaju HRW-a.
Evropska komisija će 5. novembra objaviti godišnju ocenu napretka Srbije ka ispunjavanju kriterijuma za integraciju u EU u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. Zaštita manjina u Srbiji je osnova za unapređene veze sa EU.
(Beta)
