"Svoje ime i prezime imaju žrtve, imaju ga i zločinci, a ime imaju i maljevi, noževi, srpovi... kojima su Srbi ubijani u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, samo taj stravični događaj nema ime, i mi smo odlučili da to promenimo. Zvaće se Pokolj (sa velikim P), i trebalo bi da ga tako ubuduće nazivaju svi koji ga koriste, od novinara do istoričara koji se tim pitanjem bave", rekao je na konferenciji za javnost ovim povodom dr Dušan Bastašić iz Udruženja "Jadovno 1941." iz Banjaluke.

Bastašić kaža da kada za nešto nemate tačno ime, terminološki pojam, onda morate da ga opisujete, i pritom tome često nešto (nepotrebno) dodajete ili izostavite, pa se na kraju to izvitoperi ili nestane.

Ukazuje na primer Jevreja, koji su zbog toga jednom rečju imenovali ono što se desilo njihovom narodu pred Drugi svetski rat i u njemu. Internacionalno to je poznato kao Holokaust (koje potiče od starogrčkog žrtvovanja bogovima vatrom), a sami Jevreji ga uže zovu Šoa ("Uništenje"), ali svoje nazive za sopstveno stradanje imaju i Romi - Porajmos i Jermeni pod Turcima - Hajots tegespanutjum.

Pokolj je odgovarajući naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane NDH na celoj njenoj teritoriji (Hrvatska, Srem, deo Bosna i Hercegovine).

Sam termin genocid je poznat u struci ali, ističe Bastašić, u običnom narodu i govoru se često i neprimereno upotrebljava. Zbog toga je Udruženje, koje već deset godina održava sećanje na žrtve sistem logora Gospić, pokretalo inicijative o posebnom nazivu za stradanje Srba, ali su se nadležni oglušili. Sada je donesena odluka, uz savetovanje stručnjaka, i termin je Pokolj.

Pokoljem je obuhvaćeno stradanje više od milion Srba koji su pre 1941. godine živeli na području koje je pokrivala Nezavisna Država Hrvatska, i podrazumeva ekonomski teror i konfiskaciju imovine u privatnom vlasništvu, ograničavanje kretanja i getoizaciju, organizaciju i sprovođenje pojedinačnih, grupnih i masovnih ubijanja, deportaciju u koncentracione logore, prisilni prelazak na katoličku veru i proterivanje na područje okupirane Srbije.

"Bolna uvreda": Hrvati zgranuti zbog Blajburga

Akademik Vasilije Krestić je na konferenciji rekao da je šteta što ovakve inicijative dolaze a ne nailazi na razumevanje, od malih udruženja umesto od nadležnih institucija i vrha vlasti u Srbiji.

"Zašto Srbija nema, kao jedina u Evropi, niti jedan memorijalni centar radi sećanja na svoje nevine žrtve tokom Drugog svetskog rata. Evo sada će ga, nadamo se, dobiti Banjaluka, ali u Srbiji ga i dalje nema. Jevreji ih imaju petnaest ili šesnaest po Evropi", rekao je član SANU.

HRT platio i snimio seriju o NDH, a neće je emitovati

Momčilo Mirić, iz Udruženja za odbranu ćirilice "Dobrica Erić" iz Beograda, rekao je da zbog tog "neimenovanja" stradanje Srba nikada nije naišlo na prepoznavanje na međunarodnom planu.

Testament o NDH koga se Hrvatska plaši

"Pokolj možda zvuči jezivo u školskom gradivu ili javnom obraćanju, ali istinito odslikava način na koji su Hrvati ubijali Srbe", rekao je istoričar Nikola Žutić sa Instituta za savremenu istoriju.