Na današnji dan pre 26 godina završila se jedna velika ljubav - poginuli su "sarajevski Romeo i Julija", Srbin Boško Brkić i muslimanka Admira Ismić. Priča o njima tera suze na oči, a malo je šansi da će ikada biti zaboravljena.
Ležali su mrtvi sedam dana na Vrbanja mostu, na "ničijoj zemlji", a slika njihovih nepomičnih tela u zagrljaju obišla je svet.
Ovi 25-godišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju bega od ludila koje je zahvatilo njihovu zemlju, ubijeni su na mostu Vrbanja, a njihova tela ležala su sedam dana na ulici.
Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.
Tog kobnog dana u popodnevnim satima, u nadi da će uspeti da pobegnu, jedan Srbin i jedna Bošnjakinja iz Sarajeva postali su Romeo i Julija.
Boško je prvi pao, ona je dopuzala do njega, zagrlila ga i izdahnula.
Upoznali su se na sarajevskoj Olimpijadi, a prijateljstvo je ubrzo preraslo u ljubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate.
Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.
Priča koja i danas boli: Smrt Boška i Admire
Boško u Sarajevu nije imao nikoga, osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Kako je on ostao zbog nje u Sarajevu, tako je ona želela s njim da ode u Srbiju.
Preko zajedničkog prijatelja su dogovorili izlazak iz opkoljenog Sarajeva te su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi.
Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbanja mosta gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru.
Smrtno ranjena ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula. Njihova tela su sedam dana ležala na istom mestu jer su se nalazila na "ničijoj zemlji", a na kraju su ih izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i pokopali ih na groblju u Lukavici.
Slika mrtvih tela Romea i Julije iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišla je svet.
Admirini otac i majka su tek nakon dva dana saznali da im je kćerka ubijena.
Po završetku rata, 1996. godine, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci su prebačeni na groblje Lav u Sarajevu i zajedno sahranjeni.
O njima su pisali mnogi, i pesme, i članke, i priče... Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šorka, koji je objavio Rojters 23. maja 1993. i koji je zatim obišao ceo svet. Sarajevska rok grupa Zabranjeno pušenje je snimila pesmu pod nazivom "Boško i Admira", a isto tako i Bil Mejdn pod nazivom "Bosko and Admira".
Bošku i Admiri je snimljen i dokumentarni film koji je režirao Džon Zaricki.
Sarajevski Romeo i Julija ostaće zauvek u sećanjima Sarajlija, Srba, Hrvata, Bosanaca i Hercegovaca, ali i svih ljudi širom sveta, koji su čuli za njihovu priču.
