Beogradsko "Vreme" objavilo je 1927. godine tekst o bizarnom slučaju koji je umalo završio tragično. Naime, meštani Kotorskog kod Doboja optužili su jednu italijansku porodicu da su - vukodlaci! Pročitajte...
Stanovnici BiH važe za veoma gostoljubive ljude, koji raširenih ruku i širokog srca dočekuju sve došljake i strance, odvajajući za njih "od svojih usta" kako bi ih ugostili. Međutim, to gostoprimstvo najčešće je površno i trenutno, a prilikom dužih "drugovanja" isplivavaju veliko nepoverenje i neprijateljstvo prema svemu što je drugačije.
Ukoliko se doda još i praznoverje, koje je bilo (i ostalo) jedna od glavnih karakteristika tog naroda, dešavanja mogu da poprime preteći scenario.
Jednu takvu priču zabeležio je beogradski list "Vreme" od 12. oktobra 1927. godine, a u njoj je opisana situacija prilikom dugotrajne suše u Kotorskom, selu kod Doboja, koja je mogla da završi i tragično.
List navodi da je slučaj naročito interesantan i karakterističan jer su, osim seljaka i neukog sveta, u postojanje vukodlaka i njihovu vezu sa sušom poverovali čak i starešine obližnjeg plehanskog franjevačkog manastira.
"Pre godinu i po dana kod sela Kotorsko, sreza derventskog, podigao je ciglanu dobojski trgovac g. Milošević i dao je u zakup jednoj italijanskoj porodici. Kako se u prošloj kišnoj godini nije mogla praviti cigla to su se marljivi Italijani ove godine bacili na posao punom parom. I baš ova njihova produktivnost mogla je za njih da bude fatalna", piše "Vreme".
Seljaci ovoga kraja, ionako vrlo siromašni, gledajući kako im dvomesečna žega uništava sav njihov trud i misleći o upropašćenoj letini, počeše polako prebacivati i Bogu. Održavane su molitve u crkvama i nošene litije, ali kiše nije bilo.
Seljak iskopao glavu vukodlaka?
"Plehanski starešina manastira, videći da su seljaci počeli da krive Boga i njegovu kompetenciju, i moć potcenjivati, a poznavajući dobro slabu stranu seljaka, jednostavno je pripisao svu krivicu vukodlacima. Narod u svojoj uobrazilji poverovao je da su ti vukodlaci italijanski ciglari. Sledećeg dana nastaše molitve i procesije, a gnev seljaka okrenuo se na nevine ciglare vukodlake", slikovito opisuje list.
Bogata fantazija seljaka videla je u svako doba, pogotovo pri oblačnom vremenu, na ciglani vukodlake u crvenom odelu, gde mašući rukama razgone oblake i podržavaju sušu. Neki, posebno nadareni fantazijom raspoznavali su čak i pojedine članove italijanske porodice i sutradan svoja opažanja prepričavali susedima. Gnev seljaka, podstaknut ovakvim vestima dostigao je vrhunac i počeše otvoreno pretiti ciglarima.
"Videći da bi suvu zemlju mogli natopiti svojom krvlju ciglari su morali napustiti posao i pred besnim seljacima zatvoriše se u kuću. U kući su ostali nekoliko dana. A zatvora ih je oslobodila prva kiša… Još i danas veliki deo seljaka je tvrdo ubeđen, da su sušu doneli ciglari", navodi se na kraju teksta iz 1927. godine.
Inače, selo Kotorsko nalazi se na 15-ak kilometara od Doboja i pripadalo je u vreme Kreljevine SHS Derventskom srezu.
Ukoliko vam se dopadaju tekstovi iz stare štampe, zapratite "Priče iz naftalina" i na Facebooku! (LINK)
