Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da je malo verovatno da su ključni dokumenti o operaciji Oluja, kao dokaz protiv trojice hrvatskih generala, jednostavno nestali, ističući da ima razloga da veruje da su "neke osobe ta dokumenta namerno sklonile ili sakrile".
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da je malo verovatno da su ključni dokumenti o operaciji Oluja, kao dokaz protiv trojice hrvatskih generala, jednostavno nestali, ističući da ima razloga da veruje da su "neke osobe ta dokumenta namerno sklonile ili sakrile".
Bramerc je, u intervjuu za sutrašnji "Večernji list", rekao da Tribunal ta dokumenta od Hrvatske traži već 18 meseci i da je o tome na svim sastancima razgovarao sa hrvatskim vlastima.
"Imamo razloga da verujemo da su neke osobe ta dokumenta namerno sklonile ili sakrile. Zato još uvek tražimo te ključne vojne dokumente, i to ostaje važno pitanje koje se nalazi u središtu naše saradnje s Hrvatskom. U ovom trenutku taj problem se nalazi i pred sudijama i, s obzirom na to da je predmet Gotovina u toku, nadamo se da će biti rešen što je pre moguće", kazao je Bramerc.
Bramerc je naveo da su odlučujući faktori za hapšenje Radovana Karadžića bili odlučnost Srbije da uhapsi tog begunca, kao i poboljšana saradnja službi bezbednosti.
On je istakao da Tribunal radi sve što može kako bi bili uhapšeni i preostali haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić.
"U tom smislu redovno kontaktiramo sa srpskim vlastima i svakako se nadamo da će svi ovi napori uskoro biti nagrađeni", rekao je Bramerc.
Bramerc je kazao da je saradnja sa nacionalnim tužilaštvima jedan od prioritera njegove kancelarije i važan sastavni deo strategije završetka rada suda u Hagu.
"Posao koji obavljaju nacionalni tužitelji za ratne zločine logičan je nastavak rada Međunarodnog suda i nastaviće se i nakon ispunjenja madata Suda. Nameravamo da pomognemo lokalnom pravosuđu što je moguće više i podstičemo međunarodnu zajednicu da nastavi da podržava takav pristup", dodao je Bramerc.
(Tanjug + foto Beta)
Bramerc je, u intervjuu za sutrašnji "Večernji list", rekao da Tribunal ta dokumenta od Hrvatske traži već 18 meseci i da je o tome na svim sastancima razgovarao sa hrvatskim vlastima.
"Imamo razloga da verujemo da su neke osobe ta dokumenta namerno sklonile ili sakrile. Zato još uvek tražimo te ključne vojne dokumente, i to ostaje važno pitanje koje se nalazi u središtu naše saradnje s Hrvatskom. U ovom trenutku taj problem se nalazi i pred sudijama i, s obzirom na to da je predmet Gotovina u toku, nadamo se da će biti rešen što je pre moguće", kazao je Bramerc.
Bramerc je naveo da su odlučujući faktori za hapšenje Radovana Karadžića bili odlučnost Srbije da uhapsi tog begunca, kao i poboljšana saradnja službi bezbednosti.
On je istakao da Tribunal radi sve što može kako bi bili uhapšeni i preostali haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić.
"U tom smislu redovno kontaktiramo sa srpskim vlastima i svakako se nadamo da će svi ovi napori uskoro biti nagrađeni", rekao je Bramerc.
Bramerc je kazao da je saradnja sa nacionalnim tužilaštvima jedan od prioritera njegove kancelarije i važan sastavni deo strategije završetka rada suda u Hagu.
"Posao koji obavljaju nacionalni tužitelji za ratne zločine logičan je nastavak rada Međunarodnog suda i nastaviće se i nakon ispunjenja madata Suda. Nameravamo da pomognemo lokalnom pravosuđu što je moguće više i podstičemo međunarodnu zajednicu da nastavi da podržava takav pristup", dodao je Bramerc.
(Tanjug + foto Beta)
