U Podgorici je bez incidenata održana sedma "Parada ponosa", sa koje su organizatori zatražili usvajanje Zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola i jednaka prava za pripadnike LGBTQ populacije.
Učesnici parade prošetali su centralnim gradskim ulicama i poručili nadležnima da "neće pognuti glavu", da "imaju jednaka prava" kao ostali građani i da traže usvajanje zakona o istopolnim zajednicama.
"Danas smo ovde da glasno zajedno poručimo da nećemo pognuti glavu i da imamo jednaka prava, zahtevamo usvajanje Zakona o životnom partnerstvu, a od onih u Skupštini da ne biju bitke preko naših leđa. Nećemo dozvoliti da ijedna LGBT osoba živi u strahu i bez slobode", poručio je jedan od organizatora, Danijel Kalezić iz Kvir Montenegra.
"Videli smo i čuli vređanja, ismejavanja, pokušaje ponižavanja od dela poslanika i nekih političkih partija, koji su tokom rasprave o Predlogu zakona znali da smo u Skupštini na samo metar od njih”, rekao je Kalezić, dodavši da su njihove “velike plate i privilegije finansirane iz budžeta koji i mi punimo plaćanjem poreza”.
“Zahtevamo usvajanje zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola. Zahtevamo da onih koji šire mržnju u Skupštini Crne Gore da prestanu da svoje političke bitke biju preko naših leđa, da svaki oblik nasilja nad nama bude sanckionisan u skladu sa zakonom”, kazao je on.
Skupština Crne Gore odbila je krajem jula da usvoji Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola, kojim se istopolni izjednačavaju sa heteroseksualnim parovima, ali bez mogućnosti usvajanja dece.
Povorka je održana pod sloganom "Ne preko naših leđa" i podržali su je predstavnici državne vlasti, političkih partija, civilnog društva, diplomatskog kora…
Organizatori su nosili transparente sa natpisima: "Ozakonimo ljubav", "Sterilizacija je nečovečna", "Ko nas kamenom, mi njega Prajdom"…
Na paradi, kao i ranijih godina, nije bilo najviših predstavnika vlasti.
Vršilac dužnosti ombudsmana Zdenka Perović saopštila je uoči današnje šetnje da negativne reakcije uglavnom izostaju, a sam događaj poprima karakteristike promotivne manifestacije.
Ona je dodala da iako je položaj ove populacije poboljšan, povećana njihova vidljivost u društvu i pristup pravima, osobe drugačijeg rodnog identiteta i seksualne orijentacije i dalje se suočavaju sa diskriminacijom u ostvarivanju prava, stereotipnim stavovima i nedovoljnim prihvatanjem od strane šire javnosti.
