Sudsko veće Haškog tribunala dozvolio je u utorak bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću da se žali na odluku tog veća da tužilaštvo obelodani samo deo materijala o Karadžićevom navodnom sporazumu o imunitetu sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.
Sudsko veće Haškog tribunala dozvolio je u utorak bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću da se žali na odluku tog veća da tužilaštvo obelodani samo deo materijala o Karadžićevom navodnom sporazumu o imunitetu sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.
U obrazloženju odluke, sudsko veće na čelu sa sudijom Kristoferom Fligom, navelo je da se Karadžićeva molba da se žali odobrava i pored protivljenja tužilaštva, pošto bi žalbeno veće Tribunala moglo da ima "drugačiji stav o uticaju navodnog sporazuma na ishod suđenja".
Sudsko veće je 17. decembra prošle godine delimično usvojilo Karadžićev zahtev i naložilo tužilaštvu da optuženom, ukoliko poseduje, dostavi svaki pisani dokument, belešku ili snimke u vezi sa sastankom Karadžić-Holbruk 18. i 19. jula 1996. godine u Beogradu.
Sud, međutim, tom odlukom nije naložio tužilaštvu obelodanjivanje činjenica i materijala koje se, prema tvrdnjama Karadžića, odnose na navodni dogovor Holbruka sa tužilaštvom Tribunala, odnosno samim Tribunalom - da neće biti uhapšen ukoliko se povuče iz javnog života.
Tužilaštvo tvrdi da takve materijale ne poseduje, kao i da, u slučaju da postoje, ne bi uticali da sudski postupak protiv Karadžića, jer njegov lični sporazum sa američkim diplomatom nema validnost pred Tribunalom u Hagu.
Nekadašnji predsednik RS smatra da bi Haški tribunal trebalo da naloži obelodanjivanje svih činjenica koje se tiču sporazuma sa Holbrukom, jer bi inače dovelo u sumnju svoj položaj institucije koja treba da utvrdi istinu.
Dokazivanjem postojanja dogovora između Holbruka i njega, kao i Holbruka i Tribunala Karadžić smatra da bi mogao da pobije optužnicu, tako da suđenje ne bi ni bilo potrebno.
Još važeća haška optužnica protiv Karadžića sadrži 11 tačaka i tereti ga za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, progone, deportaciju, nečovečna dela, zastrašivanje civila, otmice i druge zločine počinjene nad muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni tokom rata 1992-1995.
Nova optužnica, koju je tužilaštvo krajem septembra podnelo pretresnom veću Tribunala, još nije postala pravosnažna.
Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu posle više od 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom, a Haškom sudu je izručen 30. jula.
(Tanjug)
U obrazloženju odluke, sudsko veće na čelu sa sudijom Kristoferom Fligom, navelo je da se Karadžićeva molba da se žali odobrava i pored protivljenja tužilaštva, pošto bi žalbeno veće Tribunala moglo da ima "drugačiji stav o uticaju navodnog sporazuma na ishod suđenja".
Sudsko veće je 17. decembra prošle godine delimično usvojilo Karadžićev zahtev i naložilo tužilaštvu da optuženom, ukoliko poseduje, dostavi svaki pisani dokument, belešku ili snimke u vezi sa sastankom Karadžić-Holbruk 18. i 19. jula 1996. godine u Beogradu.
Sud, međutim, tom odlukom nije naložio tužilaštvu obelodanjivanje činjenica i materijala koje se, prema tvrdnjama Karadžića, odnose na navodni dogovor Holbruka sa tužilaštvom Tribunala, odnosno samim Tribunalom - da neće biti uhapšen ukoliko se povuče iz javnog života.
Tužilaštvo tvrdi da takve materijale ne poseduje, kao i da, u slučaju da postoje, ne bi uticali da sudski postupak protiv Karadžića, jer njegov lični sporazum sa američkim diplomatom nema validnost pred Tribunalom u Hagu.
Nekadašnji predsednik RS smatra da bi Haški tribunal trebalo da naloži obelodanjivanje svih činjenica koje se tiču sporazuma sa Holbrukom, jer bi inače dovelo u sumnju svoj položaj institucije koja treba da utvrdi istinu.
Dokazivanjem postojanja dogovora između Holbruka i njega, kao i Holbruka i Tribunala Karadžić smatra da bi mogao da pobije optužnicu, tako da suđenje ne bi ni bilo potrebno.
Još važeća haška optužnica protiv Karadžića sadrži 11 tačaka i tereti ga za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, progone, deportaciju, nečovečna dela, zastrašivanje civila, otmice i druge zločine počinjene nad muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni tokom rata 1992-1995.
Nova optužnica, koju je tužilaštvo krajem septembra podnelo pretresnom veću Tribunala, još nije postala pravosnažna.
Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu posle više od 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom, a Haškom sudu je izručen 30. jula.
(Tanjug)
