Tužioci Haškog tribunala zatražili su da Apelaciono veće tog suda kazni bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina sa 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u novembru 1991. godine.
Zastupnici optužbe predložili su da sudije ponište prvostepenu presudu kojom je Šljivančanin proglašen krivim za pomaganje mučenja zarobljenika i osuđen na zatvorsku kaznu od pet godina.
Na kraju rasprave o žalbama na tu presudu, tužioci su zahtev za povećanje kazne obrazložili tvrdnjom da su dokazali Šljivančaninovu krivicu i za pomaganje ubistva i zato što nije zaštitio zarobljenike, iako mu je to bila dužnost.
Šljivančaninova odbrana odbacila je tvrdnje Tužilaštva i zatražila da on bude potpuno oslobođen krivice.
Oslobađanje ili smanjivanje kazne zatražila je i odbrana prvooptuženog Mileta Mrkšića koji je prvostepenom presudom osuđen na 20 godina zatvora zbog pomaganja ubistva na Ovčari.
Suprotno tome, tužioci su Apelacionom veću predložili da kaznu Mrkšiću poveća.
Apelaciono veće predsedavajućeg Teodora Merona naknadno će izreći presudu.
Prvostepenom presudom, izrečenom u septembru 2007, Mrkšić je bio proglašen krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara 20-21. novembra 1991.
Sudsko veće je, istovremeno, Šljivančanina osudilo zbog pomaganja u mučenju tih zarobljenika.
Trećeoptuženi Miroslav Radić oslobođen je krivice.
U vreme kada je zločin izvršen, pukovnik Mrkšić je bio komandant Prve gardijske brigade JNA, odnosno Operativne grupe Jug na vukovarskom ratištu, a major Šljivančanin brigadni oficir za bezbednost.
Streljanje hrvatskih zarobljenika, po presudi, izvršili su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i srpskih paravojnih snaga kojima ih je predala JNA.
Na presudu su žalbe uložile odbrane Mrškića i Šljivančanina, ali i Tužilaštvo.
Šljivančanin se sa privremene slobode u Srbiji vratio u Hag u ponedeljak, a posle rasprave će ponovo biti oslobođen do pravosnažnosti presude.
U pritvoru Tribunala, Šljivančanin je tokom pretprocesnog postupka i suđenja već izdržao skoro celu prvostepenu kaznu od pet godina zatvora.
Na oslobađajuću prvostepenu presudu trećeoptuženom Miroslavu Radiću haški tužioci se nisu žalili.
(Beta)
Zastupnici optužbe predložili su da sudije ponište prvostepenu presudu kojom je Šljivančanin proglašen krivim za pomaganje mučenja zarobljenika i osuđen na zatvorsku kaznu od pet godina.
Na kraju rasprave o žalbama na tu presudu, tužioci su zahtev za povećanje kazne obrazložili tvrdnjom da su dokazali Šljivančaninovu krivicu i za pomaganje ubistva i zato što nije zaštitio zarobljenike, iako mu je to bila dužnost.
Šljivančaninova odbrana odbacila je tvrdnje Tužilaštva i zatražila da on bude potpuno oslobođen krivice.
Oslobađanje ili smanjivanje kazne zatražila je i odbrana prvooptuženog Mileta Mrkšića koji je prvostepenom presudom osuđen na 20 godina zatvora zbog pomaganja ubistva na Ovčari.
Suprotno tome, tužioci su Apelacionom veću predložili da kaznu Mrkšiću poveća.
Apelaciono veće predsedavajućeg Teodora Merona naknadno će izreći presudu.
Prvostepenom presudom, izrečenom u septembru 2007, Mrkšić je bio proglašen krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara 20-21. novembra 1991.
Sudsko veće je, istovremeno, Šljivančanina osudilo zbog pomaganja u mučenju tih zarobljenika.
Trećeoptuženi Miroslav Radić oslobođen je krivice.
U vreme kada je zločin izvršen, pukovnik Mrkšić je bio komandant Prve gardijske brigade JNA, odnosno Operativne grupe Jug na vukovarskom ratištu, a major Šljivančanin brigadni oficir za bezbednost.
Streljanje hrvatskih zarobljenika, po presudi, izvršili su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i srpskih paravojnih snaga kojima ih je predala JNA.
Na presudu su žalbe uložile odbrane Mrškića i Šljivančanina, ali i Tužilaštvo.
Šljivančanin se sa privremene slobode u Srbiji vratio u Hag u ponedeljak, a posle rasprave će ponovo biti oslobođen do pravosnažnosti presude.
U pritvoru Tribunala, Šljivančanin je tokom pretprocesnog postupka i suđenja već izdržao skoro celu prvostepenu kaznu od pet godina zatvora.
Na oslobađajuću prvostepenu presudu trećeoptuženom Miroslavu Radiću haški tužioci se nisu žalili.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
