Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić odbacio kao neistinite sve navode iz predloga izmenjene optužnice koju je protiv njega podnelo Haško tužilaštvo krajem septembra prošle godine.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić odbacio je kao neistinite sve navode iz predloga izmenjene optužnice koju je protiv njega podnelo Haško tužilaštvo krajem septembra prošle godine, saopštio je Haški tribunal.
"Republika Srpska nikada nije imala za cilj proterivanje ili ubijanje bosanskih muslimana i Hrvata, niti je imala nameru da ih uništi", naveo je Karadžić u odgovoru koji je dostavio sudskom veću Tribunala i istakao da su premise na kojima počiva izmenjena optužnica neistinite.
Karadžić je istakao da želi da dokaže da su neistiniti svi navodi predloga optužnice prema kojima je on kao bivši predsednik RS optužen za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini tokom rata 1992-1995. godine.
Najavljujući da želi da iznese snažnu i sveobuhvatnu odbranu od optužbi, Karadžić je apelovao na sudsko veće da odobri samo pojedine delove predloga izmenjene optužnice, za koju smatra da je "loša kao i važeća".
Predlog optužnice, prema Karadžićevom mišljenju, konfuzno povezuje događaje na prostoru BIH, pa bi suđenje prema takvoj optužnici moglo da traje godinama što je, kako je naveo, bio slučaj i sa suđenjem bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.
Nova optužnica, koju je Tužilaštvo krajem septembra podnelo pretresnom veću Tribunala, još nije postala pravosnažna.O stupanju na snagu predloga nove optužnice odlučiće sudsko veće na čelu sa Kristoferom Fligom.
Važeća haška optužnica protiv Karadžića sadrži 11 tačaka i tereti ga za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, progone, deportaciju, nečovečna dela, zastrašivanje civila, otmice i druge zločine počinjene nad muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni tokom rata 1992-1995. godine.
Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu posle 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom, a 30. jula je izručen Haškom tribunalu.
(Tanjug)
"Republika Srpska nikada nije imala za cilj proterivanje ili ubijanje bosanskih muslimana i Hrvata, niti je imala nameru da ih uništi", naveo je Karadžić u odgovoru koji je dostavio sudskom veću Tribunala i istakao da su premise na kojima počiva izmenjena optužnica neistinite.
Karadžić je istakao da želi da dokaže da su neistiniti svi navodi predloga optužnice prema kojima je on kao bivši predsednik RS optužen za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini tokom rata 1992-1995. godine.
Najavljujući da želi da iznese snažnu i sveobuhvatnu odbranu od optužbi, Karadžić je apelovao na sudsko veće da odobri samo pojedine delove predloga izmenjene optužnice, za koju smatra da je "loša kao i važeća".
Predlog optužnice, prema Karadžićevom mišljenju, konfuzno povezuje događaje na prostoru BIH, pa bi suđenje prema takvoj optužnici moglo da traje godinama što je, kako je naveo, bio slučaj i sa suđenjem bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.
Nova optužnica, koju je Tužilaštvo krajem septembra podnelo pretresnom veću Tribunala, još nije postala pravosnažna.O stupanju na snagu predloga nove optužnice odlučiće sudsko veće na čelu sa Kristoferom Fligom.
Važeća haška optužnica protiv Karadžića sadrži 11 tačaka i tereti ga za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, progone, deportaciju, nečovečna dela, zastrašivanje civila, otmice i druge zločine počinjene nad muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni tokom rata 1992-1995. godine.
Karadžić je uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu posle 12 godina skrivanja pod lažnim identitetom, a 30. jula je izručen Haškom tribunalu.
(Tanjug)
