BURA u regionu zbog izjave Makrona o EU, NATO i BiH

Predsedavajući Pedsedništva BiH Željko Komšić pozvao za danas ambasadora Francuske u Sarajevu na razgovor.

Podsećaju da je u martu ove godine, uoči, kako kažu, tada vrlo neizvesnih izbora za Evropski parlament i o?ekivanog Bregzita, Makron objavio otvoreno pismo građanima EU, odnosno manifest u kojem je pozvao na "obnovu Evrope".

Šta stoji iza Makronovih dramatičnih izjava analizirali su i hrvatski analitičari, a redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, Dejan Jović, kaže da misli da Makron ovim izjavama zapravo sebe pozicionira kao glavnog lidera Evrope, posebno u očekivanju odlaska Angele Merkel.

"U tom kontekstu vidim i francusku odluku da blokira pristup Severne Makedonije i Albanije EU, ime Francuska pokazuje da se bez nje takve odluke ne mogu donositi i da je ona tu vrlo važan faktor", kaže Jović.

Govoreći o samom sadržaju izjave, Jović konstatuje da je odavno zastupljena ideja da se EU mora emancipovati od SAD.

"To je njena dužnost još od pada Berlinskog zida 1989. i raspada Varšavskog bloka. Imali smo takav proces emancipacije od Sovjetskog Saveza, ali nikad nismo imali sličan proces kad se radi o SAD-u", smatra Jović.

Reakcija iz Sarajeva je bila brza.

Kabinet predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića najavio je da je za danas na razgovor pozvao ambasadora Francuske u Sarajevu.

Sarajevski portal Klix je podsetio da je pre Makrona "skandalozne izjave te vrste davala u više navrata predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović, nazivajući BiH nestabilnom i aludirajući da je pod kontrolom militanata".

Jutarnji ističe da se Makron proteklih dana našao pod snažnim kritikama da je svojom blokadom otvaranja pregovora o članstvu u EU s Albanijom i Severnom Makedonijom uzdrmao Zapadni Balkan, te oslabio EU.

Komentarišući Makronovu izjavu, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, Momćilo Radulović, za podgorički portal CdM kaže da taj intervju francuskog predsednika ne može da gleda iz ugla Crne Gore, pa čak ni isključivo iz perspektive politike proširenja.

Radulović smatra da je ovaj Makronov intervju "veoma složena analiza današnjih globalnih politika, od ekonomskih, preko bezbednosnih do razvojnih, ali i cijelog seta ostalih politika vezanih za savremene međunarodne odnose".

Što se Crne Gore tiče, Radulović smatra da je uvek dobro pročitati i pratiti šta misli i radi Makron, pa čak, kako kaže, i asistirati fancuskom predsedniku u pokušaju rešavanja određenih problema.