U sporu između Hrvatske i Slovenije mogao bi da posreduje francuski predsednik Nikola Sarkozi, s obzirom da će tokom ovog meseca premijeri obe zemlje posetiti Pariz, piše zagrebački "Jutarnji list".
List navodi da će hrvatski premijer Ivo Sanader, na Sarkozijev poziv, posetiti Pariz u drugoj polovini februara, dok će slovenački premijer Borut Pahor biti Sarkozijev gost 6. februara.
U Briselu procenjuju da je to jasan znak da je francuski predsednik odlučio da se uključi u pregovarački proces Zagreba i Ljubljane i tako dovrši posao koji su započele, a nisu uspele da dovrše, njegovi diplomate za vreme francuskog predsedanja EU.
Ističe se da francuska posrednička misija nije uspela i zbog preniskog diplomatskog nivoa pregovarača i da je najveći problem u tome što se u akciju nisu na vreme uključili Sarkozi i šef diplomatije Bernar Kušner.
Najava posredovanja Sarkozija proizlazi i iz toga što će u aprilu on biti domaćin i kopredsedavajući samita NATO, u čijem će radu učestvovati i američki predsednik Barak Obama, što će označiti i službeni povratak Francuske u NATO pakt.
Sarkoziju je stalo i da na samitu Hrvatska i Albanija budu primljene u punopravno članstvo kako bi zasluge pripale i Francuskoj.
U svemu tome Brisel šalje opomene i Zagrebu i Ljubljani. Prvo nije bio zadovoljan ponašanjem Slovenije, čiji su političari odmah javno odbacili posredničku misiju, a sada sa zabrinutošću prati reagovanja Zagreba, koji je preko svog šefa diplomatije Gordana Jandrokovića dao do znanja da Zagreb nije spreman da prihvati posredničku misiju, dok istovremeno predsednik Stjepan Mesić pozdravlja pokušaje EU da nađe rešenje.
"Bila bi šteta da Hrvatska, opijena uspehom zbog opšte osude Slovenije, počne da se ponaša kao Ljubljana, odnosno, da Zagreb pomisli da zbog trenutne lošije pozicije Slovenije sada može nešto da ušićari ili ucjenjuje EU i Sloveniju jer to Unija neće dozvoliti", citira list jednog od diplomata iz Brisela koji ističe da, za razliku od Slovenije, koja ne može biti sankcionisana, Zagreb kao kandidat može snositi ozbiljne posledice.
Sander je prilkom posete Strazburu, gde je razgovarao s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom-Gertom Peteringom, izjavio da bilateralna pitanja ne smeju biti prepreka za ulazak neke zemlje u EU, a da rešenje za hrvatsko-slovenački granični spor treba biti pravno, shodno Bledskom dogovoru od pre godinu i po dana.
Navodeći da Slovenija blokira 11 poglavlja, Sanader je izrazio nadu da se može rešiti taj problem, koji ne treba mešati s evropskom agendom.
Šef EP Petering smatra da je najbolje političko rešenje koje ima snažnu pravnu osnovu.
Izrazivši razumevanje za Sanaderov stav da je najbolje pravno rešenje i da je to u principu uvijek najbolje, Petering je rekao da, ako to dve strane ne prihvataju, preporučuje da se nastavi s političkim razgovorima, a da pravno rešenje treba da bude njihov rezultat.
(Tanjug)
List navodi da će hrvatski premijer Ivo Sanader, na Sarkozijev poziv, posetiti Pariz u drugoj polovini februara, dok će slovenački premijer Borut Pahor biti Sarkozijev gost 6. februara.
U Briselu procenjuju da je to jasan znak da je francuski predsednik odlučio da se uključi u pregovarački proces Zagreba i Ljubljane i tako dovrši posao koji su započele, a nisu uspele da dovrše, njegovi diplomate za vreme francuskog predsedanja EU.
Ističe se da francuska posrednička misija nije uspela i zbog preniskog diplomatskog nivoa pregovarača i da je najveći problem u tome što se u akciju nisu na vreme uključili Sarkozi i šef diplomatije Bernar Kušner.
Najava posredovanja Sarkozija proizlazi i iz toga što će u aprilu on biti domaćin i kopredsedavajući samita NATO, u čijem će radu učestvovati i američki predsednik Barak Obama, što će označiti i službeni povratak Francuske u NATO pakt.
Sarkoziju je stalo i da na samitu Hrvatska i Albanija budu primljene u punopravno članstvo kako bi zasluge pripale i Francuskoj.
U svemu tome Brisel šalje opomene i Zagrebu i Ljubljani. Prvo nije bio zadovoljan ponašanjem Slovenije, čiji su političari odmah javno odbacili posredničku misiju, a sada sa zabrinutošću prati reagovanja Zagreba, koji je preko svog šefa diplomatije Gordana Jandrokovića dao do znanja da Zagreb nije spreman da prihvati posredničku misiju, dok istovremeno predsednik Stjepan Mesić pozdravlja pokušaje EU da nađe rešenje.
"Bila bi šteta da Hrvatska, opijena uspehom zbog opšte osude Slovenije, počne da se ponaša kao Ljubljana, odnosno, da Zagreb pomisli da zbog trenutne lošije pozicije Slovenije sada može nešto da ušićari ili ucjenjuje EU i Sloveniju jer to Unija neće dozvoliti", citira list jednog od diplomata iz Brisela koji ističe da, za razliku od Slovenije, koja ne može biti sankcionisana, Zagreb kao kandidat može snositi ozbiljne posledice.
Sander je prilkom posete Strazburu, gde je razgovarao s predsednikom Evropskog parlamenta Hansom-Gertom Peteringom, izjavio da bilateralna pitanja ne smeju biti prepreka za ulazak neke zemlje u EU, a da rešenje za hrvatsko-slovenački granični spor treba biti pravno, shodno Bledskom dogovoru od pre godinu i po dana.
Navodeći da Slovenija blokira 11 poglavlja, Sanader je izrazio nadu da se može rešiti taj problem, koji ne treba mešati s evropskom agendom.
Šef EP Petering smatra da je najbolje političko rešenje koje ima snažnu pravnu osnovu.
Izrazivši razumevanje za Sanaderov stav da je najbolje pravno rešenje i da je to u principu uvijek najbolje, Petering je rekao da, ako to dve strane ne prihvataju, preporučuje da se nastavi s političkim razgovorima, a da pravno rešenje treba da bude njihov rezultat.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
