U Hrvatskoj je sprovedana anketa o prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu, povodom dvadesetogodišnjice njegove smrti, a među pitanjima je bilo i poređenje sa Titom.
Za nešto više od dve nedelje biće godišnjica smrti prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. Kao i dok je vladao i nakon toga, građani Hrvatske su bili podeljeni oko njegove uloge. A poslednjih dana često se mnogi pozivaju upravo na njegovu politiku.
Kao i nakon 20 godina od smrti Tuđmana ili 40 od smrti Josipa Broza Tita, građani imaju zanimljive odgovore ko je pozitivnija politička osoba. Za 51 odsto građana to je Franjo Tuđman, a za njih 35 odsto je Josip Broz Tito.
Većina građana misli kako sadašnje vođstvo ne sprovodi politiku Franje Tuđmana, piše portal Indeks. To misli 49 odsto ispitanika, a njih 39 odsto misli suprotno, dok ne zna njih 12 odsto.
A kada se gleda među biračima HDZ-a, podeljena su razmišljanja. Tako njih 45 odsto misli da se ne sprovodi politika prvog predsednika stranke, a njih 43 odsto misli suprotno, dok je 12 odsto reklo da ne zna.
Kada su pitali Hrvate ko najbolje zastupa ili predstavlja Tuđmanovu politiku, njih 26 odsto misli da je to Jadranka Kosor, a isti broj misli da je to Andrej Plenković. Isto tako Tomislava Karamarka "tuđmanovcem" smatra 17 odsto ispitanika, a Ivu Sanadera samo 10 odsto građana.
Franjo Tuđman kod većine možda ostavlja pozitivan utisak, ali o njegovom načinu vladanja Hrvatska je podeljena. Tako njih 44 misli kako je bio demokrata, a njih 43 odsto kako je bio autokrata, dok njih 13 odsto ne zna odgovor.
Različite faze i aspekte njegove vladavine građani različito ocenjuju. Franjo Tuđman vladao je u polupredsedničkom sistemu u kojem je imao svu vlast pa bi se moglo reći da je bio i predsednik i premijer.
A upoređujući njega s bivšim i sadašnjim premijerom, ali i predsednicima, samo jedna osoba mu se primakla.
U poređenju sa sadašnjom predsednicom Tuđman stoji bolje. Tako o njemu pozitivno misli 56 odsto ispitanika, a o Kolindi Grabar-Kitarović njih 26 odsto.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 600 građana Republike Hrvatske između 15. i 18. novembra ove godine.
