Vlada Crne Gore utvrdila je novi tekst Predloga zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica. "Mitropolija nema od koga da brani hramove, nećemo da upadamo", kažu u Vladi Crne Gore.
Ovaj predlog zakona već je izazvao mnogo polemike u crnogorskoj javnosti, ali i kritike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i zvaničnog Beograda.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je na nedavnom Kongresu vladajuće Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS) govorio o ovom zakonu, poručujući da će biti ispitani svi vlasnički odnosi verskih objekata, a Vlada Crne Gore je danas usvojila novi tekst Predloga zakona o veorispovestima, koji će, vrlo verovatno, izazvati nova negodovanja srpske crkve, odnosno Mitropolije Crnogorsko-primorske i njenog predvodnika Amfilohija.
Vlada Crne Gore je predloženi akt ocenila kao "izuzetno liberalan" i istakla da on "obezbeđuje viši stepen slobode misli, savesti i veroispovesti i značajno viši stepen prava i sloboda nego bilo koji zakon iz ove oblasti u okruženju".
"Utvrđeni predlog zakona garantuje punu slobodu veroispovesti svim vernicima i ravnopravan položaj svih verskih zajednica u Crnoj Gori, kao i punu slobodu uverenja svim onim građanima koji nisu vernici", piše u saopštenju Vlade Crne Gore.
Predloženi zakon, dodaje se, utvrđuje imovinska prava države nad verskim objektima koji predstavljaju kulturnu baštinu Crne Gore koja je kroz vekove građena i sticana od javnih prihoda države.
U skladu sa tim, Predlogom zakona je propisano da će "svi verski objekti koji predstavljaju kulturnu baštinu, a koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti 1918. godine i koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biti prepoznati kao državna imovina".
Dodaje se i ovo: "Međutim, ako bilo koja verska zajednica raspolaže dokazima da je na osnovu nekad ili danas važećih propisa postala vlasnik neke imovine država će to priznati i poštovati. Svako sporenje u vezi vlasništva nad verskom imovinom biće rešavano pred nadležnim sudom, kao i svaki drugi imovinski spor, u skladu sa važećim zakonima u Crnoj Gori".
Potpredsednik crnogorske vlade Zoran Pažin je potom odgovarao na novinarska pitanja, a najviše njih ticalo se upravo ovog dela o svojini nad verskim objektima.
Pažin je najpre rekao da je namera bila da se dijalogom sa svim verskim zajednicama, dakle i sa SPC, dođe do rešenja koje će u najmanjoj meri deliti Crnu Goru.
"Imali smo susret sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve. Nažalost, predstavnici SPC nisu prihvatili dijalog o ispunjavanju preporuka Venecijanske komisije, uslovljavajući taj dijalog ujedno razgovorima i istovremenim donošenjem Zakona o restituciji crkvene imovine i zahtevajući da se otvori rasprava o svim drugim pitanjima koja uređuje ovaj zakon, što za Vladu nije bilo prihvatljivo, jer je značilo korak unazad u procesu donošenja samog zakona", rekao je Pažin.
On je istakao da se pravna sigurnost garantuje svakoj verskoj zajednici.
"Potpuno su neosnovane i neutemeljene spekulacije da vlada ima nameru da bilo koga iseljava iz hramova, da bilo kome otima hramove. Naprotiv, eksplicitno je rečeno, u novom članu 64 ovog Predloga zakona, da verske zajednice koje su korisnici hramova i drugih nepokretnosti nastavljaju da koriste ove objekte do odluke državnog organa nadležnog za pitanje državine, korišćenja i raspolaganja državnom imovinom. Dakle, ne događa se ništa što bi značilo onemogućavanje vernika da uživaju svoja prava na slobodu veroispovesti, smo se uređuje pravni sistem u ovoj oblasti u skladu sa najvišim međunarodnim pravnim standardima", rekao je Pažin.
Precizirao je da zakon propisuje rok u kojem je Uprava za imovinu dužna da popiše sve ove objekte, nakon čega kreće postupak prijavljivanja, odnosno zahteva za vođenje odgovarajućeg upravnog postupka, pred Upravom za nekretnine.
"Mitropolija nema od koga da brani hramove, jer Vlada Crne Gore ne namerava da ulazi u te hramove, niti ima nameru da onemogući bilo koga da uživa verska prava upravo u tim hramovima. Naravno da je pravo Mitropolije da učestvuje u slobodnom javnom diskursu o ovim pitanjima i siguran sam da njihovim stav o svim ovim pitanjima neće izostati", istakao je Pažin.
Na osnovu preporuka Venecijanske komisije, inovirani tekst Predloga zakona je dodatno unapređen i preciziran, između ostalog, i kroz sledeće izmene i dopune:
- Dodatno je precizirano da delovanje verske zajednice može biti ograničeno samo ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite javne bezbednosti, javnog poretka, zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih, pri čemu mera ograničenja mora biti srazmerna ovim vrednostima;
- Ostavljena je još šira sloboda izbora prilikom registracije verskih zajednica. Izričito je utvrđeno da verska zajednica čiji je verski centar u inostranstvu nema obavezu da se registruje, već slobodno odlučuje o tome da će zahtevati upis u Registar, pri čemu neregistrovane verske zajednice ne mogu imati svojstvo pravnog lica. Osim toga, zakon dozvoljava registraciju svake verske zajednice koja ima najmanje tri punoletna vernika, koji čak ne moraju ni biti državljani Crne Gore, ukoliko imaju odobren stalni boravak u skladu sa zakonom;
- Uvode se dodatni uslovi u postupku sudske zabrane delovanja vjerske zajednice, koja se dozvoljava samo ako se legitimni cilj zaštite javne bezbednosti, javnog poretka, zdravlja ili morala, ili zaštite prava i sloboda drugih ne može ostvariti blažim merama ograničenja;
- Izričito se propisuje mogućnost finansiranja aktivnosti verskih zajednica iz državnog budžeta i budžeta lokalne samouprave;
- Nedvosmisleno se utvrđuje da će svako sporenje u vezi sa vlasništvom nad verskom imovinom biti rešavano pred nadležnim sudom, kao i svaki drugi imovinski spor, u skladu sa važećim zakonima u Crnoj Gori. Takođe, u prelaznim i završnim odredbama, precizira se da verska zajednica nastavlja da koristi određeno kulturno dobro i nakon upisa prava državne svojine nad tom imovinom, do odluke državnog organa nadležnog za odlučivanje o državini, korišćenju i raspolaganju ovim objektima i zemljištem.
