Mnogi roditelji u Crnoj Gori ne žele da im deca uče slova Ś i Ź koja su uvedena u crnogorski jezik. Poznavaoci prilika kažu da je to još jedna linija podele koje podgreva politika.
„Naš jezik je srpski. Pošto u našem bukvaru nemamo Ś i Ź, ja mislim da moja deca ne treba da uče ta slova“, kaže Matija Milačić za Dojče Vele dok sa ćerkom Nađom lista crnogorski bukvar.
Milačić je novinar i predsednik udruženja „Ćirilica“ u Podgorici i smatra da se crnogorski jezik nasilno odvaja od srpskog.
„Neki nastavnici čak kažu da moraju da pretrče ta dva slova. Jer i profesori su svesni da nemamo mnogo primera gde se koriste“, dodaje Milačić. „Ovde imamo primer za slovo Ź“, kaže, pokazujući knjigu gde piše reč „Źenica“.
Kako kaže mala Nađa? „Zjenica“, „Svi kažu zjenica“, dodaje njen otac.
Sasvim drukčiju priču kazaće Novica Vujović, saradnik na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju.
„Pitanje fonema Ś i Ź problematizuje se iz kakvih politikantskih razloga ili nepoznavanja literature i stanja na terenu. Ti fonemi su opšta crnogorska karakteristika – kako u Baru, Herceg Novom ili Tivtu, tako od Pljevalja do Plava, Gusinja ili Berana.“
Novinar Samir Kajošević ističe da ni štampa ne koristi nova slova. „Imali ste period tokom referenduma o nezavisnost, period potrebe da se naglasi to novo crnogorstvo“, kaže on.
„To je politička potreba da se ima nešto svoje, konkretno ta nova slova, da bismo se razlikovali od onoga gde smo bili do juče. Više je politički nego realan problem.“, zaključio je Kajošević.
