Srbija Cirilica javna i sluzbena upotreba

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

ĆIRILICA - matično pismo Srba i "građanin drugog reda" u zvaničnoj upotrebi

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Kako je ćirilica od matičnog pisma Srba i uporišta nacionalnog identiteta postala "građanin drugog reda"?

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Sigurno ste do sada naišli na post na nekoj društvenoj mreži napisan na ćirilici i latinici u kome se navodi da naša deca mogu bez problema da čitaju i razumeju taj tekst, odnosno oba pisma, što je retkost na ovom svetu.

To jeste lepo i tačno, ali je sa pravne strane priličan problem.

A u neku ruku je i društveni i istorijski i problem kulture i identiteta, jer je ćirilica identitetsko pismo srpskog naroda, a istraživanja pokazuju da je mimo obavezne upotebe koristi svega 20 posto stanovnika.

Aktuelno

Kako onda pričati o istoriji, tradiciji i kulturnom identitetu Srba i ćirilici na kojoj je taj identitet utemeljen i kako je zaštititi ako je u samoj Srbiji, ćirilica drugo pismo?

O tome su danas, na okruglom stolu o upotrebi ćirilice u javnom prostoru "Službena i javna upotreba ćirilice" na Filološkom fakultetu u Beogradu, razgovarali predstavnici Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Filološkog fakulteta u Beogradu, lingvisti i stručnjaci.

Prof.dr Miloš Kovačević, jedan od vodećih srpskih lingvista i član Radne grupe za izradu nacrta zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, smatra da je najveći problem (ne)upotrebe ćirilice zakonska neusaglašenost i nepostojanje diskontinuiteta sa zakonima socijalističkog perioda.

Kamen spoticanja je termin “javna upotreba” koji je nasleđe je komunističkog perioda budući da se u svim evropskim jezicima govori samo o “službenoj” i “privatnoj” upotrebi jezika i pisma.

Službena i javna upotreba jezika i pisma

“Javna upotreba” i “službena upotreba” su bili sinonimi dok, iz političkih razloga, to u vreme komunizma nije promenjeno i veštački je sfera javne upotrebe jezika podeljena na "službenu" (državni organi, lokalna samouprava, javna i državna preduzeća, službe, ustanove) i "neslužbenu" (upotreba u školama i drugim obrazovnim i naučnoistraživačkim ustanovama, javnim glasilima, medijima, preduzećima).

U vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, uveden je termin “službena i javna upotreba” prema kome je u državi u upotrebi bio srpskohrvatski jezik i ćirilično I latinično pismo.

Termin “javna upotreba” izmislili su Hrvati kako bi, praktično, ozakonili korišćenje hrvatskog jezika i latiničnog pisma kao "službenog" jezika i pisma.

Srbija je popustila pod pritiscima i da bi izbegla optužbe o velikosrpskoj agendi, u “službenu i javnu upotrebu” uključila latinicu i forsirala njenu češću upotrebu na štetu ćirilice.

Hrvatska je onda 1990. izbacila termin “javna upotreba” i zamenila ga “službenom upotrebom”. Tada je hrvatski jezik proglašen zvaničnim odnosno službenim a latinica službenim pismom.

Srbija to nije učinila i termin “službena i javna upotreba” zadržao se do raspada Jugoslavije kada je izraz “javna upotreba” formalno napušten u Ustavu Srbije iz 1990. ali je i dalje ostao u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama iz 1991,1994, 2005 i 2010.

Problem je, dakle, u tome što Ustav Srbije i Zakon o jeziku nisu usaglašeni što nas dovodi do pomalo šizofrene situacije da se u Skupštini Srbije mogu koristiti i manjinski jezici i pisma ili da je u Srbiji moguće držati nastavu na nekom drugom jeziku jer ne postoji zakonska regulativa koja bi to sprečila.

Nije problem upotreba latinice u privatnoj sferi ali jeste problem nedovoljna regulisanost ćirilice kao zvaničnog pisma Srbije.

Kako zaštititi ćirilicu?

Ćirilica je matično pismo srpskog jezika, jezički standard i zakonom je neophodno definisati službenu upotrebu srpskog jezika i matičnog pisma, kažu stručnjaci.

Svesno svih ovih problema, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i država Srbija su u saradnji sa Fililoškim fakultetom pokrenuli kampanju afirmisanja ćirilice.

Ne tako davno, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić čak najavljivao da će sva pravna i fizička lica koji su zakupci prostorija u vlasništvu grada dobiti dodatni popust od pet odsto na sve takse ukoliko istaknu naziv firme na ćirilici.

Stručnjaci iz Radne grupe za izradu nacrta zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma predložili su izjednačavanje javne i službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma kroz niz sadržaja koje bi trebalo dati terminu “službena upotreba jezika i pisma”.

Njihovim predlogom bi  se odredila najbitnija pravila o javnoj upotrebi srpskog jezika i ćirilice kao službenog jezika i pisma i regulisala privatna komunikacija, pisanje ličnih imena, dvojezične publikacije, knjige i kompjuterski programi, naučna i tehnička terminologija, naučna i umetnička dela, rad dvojezičnih škola, marke proizvođača i roba…

Kritičare  su učesnici okruglog stola na Filološkom fakultetu podsetili na primer Sovjetskog saveza gde je Staljin bio taj koji je zabranio uvođenje latinice i naložio “ćirilizaciju” svih jezika SSSR-a, ili članice Evropske unije – Bugarske u čiju čast je, po ulasku u EU na “evro” stigla i ćirilica.

Da li će i kada biti usvojen predlog nacrta zakona o jeziku ostaje da se vidi.

Povezane vesti

Komentari 21

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Јефимија

„Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми. Пишимо ћирилицом!” – Патријарх Павле

Сумпор

Тужна је држава у којој су јавни превоз, билборди, огласи, фирме, јеловници, рекламе, као и све остало, исписани туђим писмом. Да сам туриста, па да гледам слике Србије, никада не бих знао да се ради о Србији. Имамо савршено писмо! Једно слово – један глас. Ћирилицу препознају људи широм света. Она нас представља и даје нам припадност. Руси, Украјинци, Белоруси, Бугари, Македонци, Киргистанци, Монголијици и Такиџистанци се својим писмима поносе, а ми се нашег стидимо. Зар смо ми паметнији од 250.000.000 људи? Ми се ишчуђавамо када неко у нашој држави пише нашим писмом. Људи, где то има? Жалосно и тужно!

Стефан

На употребу српског језика и ћирилице нас упућује српска традиција, култура, национални идентитет, али и члан 10 Устава Републике Србије који гласи: «У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо». У чему је проблем? Нема изговора! Ако може осталих 250 000 000 људи, онда можемо и ми. На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог идентитета и интегритета. Језичка култура сваког појединца је огледало његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе!

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader