Prvi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj održava se danas. Birališta otvorena u 7.00. Glasanje protiče bez problema. Veliki odziv birača. Od 9 do 11 sati glasali favoriti u trci za predsednika. Služili se raznim "trikovima"...
Na izborima za predsednika Hrvatske 11 kandidata bori se za poziciju prvog čoveka države. Kampanja koja je zvanično trajala 16 dana, nezvanično mnogo duže, završena je u petak.
Izbori za predsednika Republike Hrvatske sedmi su po redu od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine.
Uprkos lošem i kišnom vremenu, sto hiljada birača više nego pre pet godina izašlo je danas prepodne na izbore, pokazuju podaci Državne izborne komisije (DIP).
Ove nedelje, do 11.30 svoje je glasačko pravo iskoristilo 15,75 posto birača, dok je pre pet godina to u istom vremenu učinilo njih 13,19 odsto, objavio je DIP, prenela je Hina.
U Hrvatskoj je, uprkos jakoj kiši prepodne na birališta izašlo 552.000 birača, a u inostranstvu, gde se glasa u 47 država, nešto više od 11.200.
Od četiri velika hrvatska grada, najbolji odziv na birališta do 11.30 bio je u Osijeku - 18,6 posto, potom u Zagrebu, gde je glasalo 17,2 posto birača, odnosno njih nešto više od 106.000, dok je u Splitu odziv iznosio 14,3 odsto i u Rijeci 12, 9 procenata.
U gradovima sedištima županija, najveći odziv imaju Požega, Varaždin i Koprivnica, oko 21 posto, a najmanji Dubrovnik, Šibenik i Zadar - oko 12 odsto.
U BiH je prepodne glasalo 6.211, a u Nemačkoj 3. 425 birača.
Sledeće podatke o izlaznosti DIP će objaviti u 17 sati.
Pošto su otvorena birališta, u 7 sati, na njima su počeli da se smenjuju i predsednički kandidati.
Većina kandidata već je glasala. Najkasnije, oko 11. sati, na biralište je izašla Kolinda Grabar Kitarović. S njom je došao i njen suprug Jakov.
"Pozivam sve birače Hrvatske da izađu na izbore i daju svoj glas. Danas je praznik demokratije i dajte glas", kazala je kratko.
U 10 sati je glasao je Zoran Milanović koji je došao u društvu svoje supruge. Bio je dobre volje i namigivao je novinarima.
"Kampanja se završila, odnosno nije. Biće po svemu sudeći drugog kruga. Osećam se rasterećeno, ali ne na način da nemam šta da izgubim. Imamo svi skupa šta da izgubimo, nego naprosto napravili smo sve, napravio sam sve, dao sam sve od sebe. Ljudi su to imali prilike da videti pa sad neka odluče", rekao je Milanović, a prenosi "Index".
Još jedan od kandidata, pevač Miroslav Škoro objavom na Facebooku je prekršio izbornu tišinu. Škoro je objavio "pitanje dana" o Isusovim apostolima čiji odgovor daje njegov broj na glasačkom listiću. "Tačan odgovor zaokružite nakon svete mise!" još je napisao Škoro.
On je pre 9 sati glasao i poručio ljudima da izađu na izbore uprkos lošem vremenu. Kazao je da nakon glasanja ide na misu pa kući na ručak.
Dok traje neizvesnost ko od kandidata će slaviti večeras, hrvatski mediji javljaju da se rezultati prvih izlaznih anketa očekuju već u 19 sati, čim budu zatvorena birališta, odnosno čim prestane izborna tišina koja je u toj zemlji počela u petak u ponoć. Prve privremene rezultate izbora za predsednika DIP će objaviti u 20 sati, a informacije će se dalje ažurirati svakih 10 minuta. Treba imati na umu da će prvi rezultati biti oni iz manjih mesta, dok će rezultati iz većih gradova dolaziti kasnije.
Ako je suditi po prethodnim izborima, već oko 22:00-22:30 trebalo bi da bude jasno ko od kandidata ide u drugi krug. Za pobedu u prvom krugu izbora potrebno je 50 odsto plus jedan glas, a ako nijedan kandidat ne ostvari taj rezultat, 5. januara biće održan drugi krug izbora u kojem će se birati između dvoje kandidata koji su u prvom krugu prikupili najviše glasova.
Tokom kampanje, bilo je tu svega i svačega, a posebno je briljirala aktuelna šefica države Kolinda Grabar Kitarović koja je uvek bila spremna na duboko emotivne gestove ili izražavanje nacionalno-patriotskog zanosa.
Ankete od pre nekoliko pokazuju da je razlika između aktuelne predsednice i bivšeg premijera i kandidata najuticajnije opozicione SDP Zorana Milanovića na nivou statističke greške.
Na trećem mestu je nezavisni kandidat Miroslav Škoro sa 20,7 odsto podrške.
Osim njih u igri su i Nedjeljko Babić (HSSČKŠ), Anto Đapić (DESNO), nezavisni Dario Juričan, koji je promenio ime u Milan Bandić, kao i Mislav Kolakušić, kandidat HSLS-a Dean Kovač, zatim nezavisna Dalija Orešković, Katarina Peović (RF) i Ivan Pernar (SIP).
BIOGRAFIJA KOLINDE GRABAR KITAROVIĆ
Aktuelna hrvatska predsednica ima 51 godinu, rođena je u Rijeci, a u Zagrebu je diplomirala engleski i španski jezik. Političku karijeru je počela 1992. u Ministarstvu nauke i tehonologije, pa je zatim sledeće godine prešla u Ministarstvo spoljnih poslova.
Godine 1997. radila je kao savetnik u hrvatskoj ambasadi u Kanadi. Na parlamentarnim izborima 2003. izabrana je za poslanika u Saboru. Krajem 2003. imenovana je za ministarku za evropske integracije, a zatim, 18. januara 2005. postaje šef pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Nakon spajanja Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za evropske integracije, imenovana je za ministarku spoljnih poslova i evropskih integracija.
Za vreme njenog mandata Hrvatska je započela pregovore za članstvo u Evropskoj uniji, a po isteku mandata 2008. stupila je na dužnost ambasadora Hrvatske u SAD.
Zatim je od 2011. do 2014. bila je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju, odnosno „komunikacijsku strategiju i približavanje NATO-a običnim ljudima“.
Pobedom na predsedničkim izborima gde joj je glavni rival bio Ivo Josipović, postala je prva žena predsednik u istoriji Hrvatske.
KO JE ZORAN MILANOVIĆ
Bivši premijer i nekadašnji lider najveće opozicione hrvatske stranke, Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović, kao i Kolinda ima bogato političko iskustvo.
On takođe dobro poznaje strane jezike, a u prilog mu idu i nekadašnja funkcija premijera i mandat u Saboru.
Zapošljava se najpre na Trgovačkom sudu u Zagrebu, a zatim, 1993. godine u Ministarstvu spoljnih poslova vlade Ive Sanadera.
Član Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) postao je 1999. godine. Nakon pobede koalicije prevođene SDP-om na parlamentarnim izborima 2000. godine, poverena mu je komunikacija s NATO-om. Tri godine kasnije postaje pomoćnik ministra spoljnih poslova.
Godine 2007. izabran je za predsednika SDP, a iste godine ga je Sabor izabrao za predsednika Nacionalnog odbora za praćenje pregovora između Republike Hrvatske i Evropske unije.
A MIROSLAV ŠKORO...
Treći favorit za predsednika ima dosta drugačiju biografiju od ostalih, međutim i on ima diplomatsko iskustvo. Škoro je diplomirao na Višoj građevinskoj školi u Osijeku, pa dve godine studirao na koledžu u SAD, a bio je polaznik prvog naraštaja Diplomatske akademije MVP-a RH.
U međuvremenu je diplomirao, pa potom i doktorirao ekonomiju.
Od 1995. do 1997. godine vrši dužnost generalnog konzula Republike Hrvatske u Mađarskoj.
Vodio je više vlastitih trgovačkih društava, a od 2001. do 2006. godine bio je glavni direktor Croatia Records d.d. Radio je takođe i kao radijski novinar, napisao je i knjigu "Stoput bih isto ponovo: autobiografija". Od 2015. godine ozbiljnije se bavi vinogradarstvom i vinarstvom.
Najpoznatiji je kao pevač i muzičar, a prvi album je izdao 1979. godine.
