Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas pred Haškim tribunalom da je Srbija proglasila državnom tajnom izjave sedmorice svedoka o navodnom sporazumu kojim mu je američki izaslanik Ričard Holbruk garantovao imunitet od Tribunala.
Tokom rasprave o stanju u postupku, Karadžić je sugerisao da zbog toga ima problema u pribavljanju izjava tih svedoka.
On je najavio da će od vlasti Srbije zatražiti da uklone oznaku poverljivosti sa tih svedočanstava.
Jedan od tih svedoka je i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srpske Aleksa Buha, naznačio je Karadžić, koji je ranije od Tribunala zatražio da mu omogući da sa Buhom razgovara u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Od prvog pojavljivanja u sudnici, prošlog jula, Karadžić tvrdi da mu je Holbruk u leto 1996. garantovao imunitet od Tribunala, ako se povuče sa čela RS i iz javnog života.
Taj sporazum je, prema Karadžiću, postignut na sastanku Holbruka sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, održanom 18-19. jula 1996. u Beogradu.
O tom sastanku i navodnom sporazumu u javnosti je više puta govorio Aleksa Buha.
Bivši lider RS najavio je ranije da će tvrdnju da mu je Holbruk garantovao imunitet iskoristiti kao osnovu za zahtev za odbacivanje optužnice.
Sa druge strane, izjašnjavanje o krivici Radovana Karadžića po navodima nove, izmenjene optužnice, odloženo je danas zbog prigovora Tužilaštva na odluku sudskog veća da u tu optužnicu ne uvrsti navode o tri navoda o masovnim ubistvima nesrba u BiH.
Na raspravi o stanju u postupku, pretprocesni sudija Ijan Bonomi ) je, odlažući izjašnjavanje o krivici, dao Karadžiću rok do srede, 25. februara, da se izjasni o tom prigovoru tužilaca.
Sudija Bonomi pozvao je Karadžića da se u tom roku pisanim podneskom izjasni o zahtevu tužilaca da i navodi o tim ubistvima budu uvršteni u izmenjenu optužnicu.
Karadžić je uzvratio da mu "ne pada na pamet da bude popustljiv prema promašajima Tužilaštva", i da će uložiti odgovor, ali je protestovao zbog kratkog roka koji mu je dao sudija, navodeći da mora da se savetuje sa svojim pravnim savetnicima koje ne može viđati svakog dana, kao i da raspolaže nedovoljnim resursima.
Sudija je na to podsetio Karadžića na njegovu odluku da zastupa sam sebe, upozoravajući ga da se "ne može pretvarati" da to čini.
"Sudsko veće mora znati da li ste Vi u stanju da se sami zastupate", naznačio je Bonomi. Karadžić je odgovorio da jeste u stanju da se brani sam, i da će u roku odgovoriti na zahtev Tužilaštva.
Sudsko veće potvrdilo je u ponedeljak novu, izmenjenju optužnicu protiv Karadžića, koja ga tereti za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima 1992-95.
Predlog nove optužnice, koju je Tužilaštvo podnelo krajem septembra, sudsko veće je usvojilo gotovo u potpunosti, odbacujući samo tri dodatna navoda o ubistvima.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995., i genocid u Srebrenici u julu 1995.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su četiri tačke u izmenjenoj optužnici nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, a u pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Bonomi u spis je zatim uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
(Beta/MONDO)
Tokom rasprave o stanju u postupku, Karadžić je sugerisao da zbog toga ima problema u pribavljanju izjava tih svedoka.
On je najavio da će od vlasti Srbije zatražiti da uklone oznaku poverljivosti sa tih svedočanstava.
Jedan od tih svedoka je i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srpske Aleksa Buha, naznačio je Karadžić, koji je ranije od Tribunala zatražio da mu omogući da sa Buhom razgovara u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Od prvog pojavljivanja u sudnici, prošlog jula, Karadžić tvrdi da mu je Holbruk u leto 1996. garantovao imunitet od Tribunala, ako se povuče sa čela RS i iz javnog života.
Taj sporazum je, prema Karadžiću, postignut na sastanku Holbruka sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, održanom 18-19. jula 1996. u Beogradu.
O tom sastanku i navodnom sporazumu u javnosti je više puta govorio Aleksa Buha.
Bivši lider RS najavio je ranije da će tvrdnju da mu je Holbruk garantovao imunitet iskoristiti kao osnovu za zahtev za odbacivanje optužnice.
Sa druge strane, izjašnjavanje o krivici Radovana Karadžića po navodima nove, izmenjene optužnice, odloženo je danas zbog prigovora Tužilaštva na odluku sudskog veća da u tu optužnicu ne uvrsti navode o tri navoda o masovnim ubistvima nesrba u BiH.
Na raspravi o stanju u postupku, pretprocesni sudija Ijan Bonomi ) je, odlažući izjašnjavanje o krivici, dao Karadžiću rok do srede, 25. februara, da se izjasni o tom prigovoru tužilaca.
Sudija Bonomi pozvao je Karadžića da se u tom roku pisanim podneskom izjasni o zahtevu tužilaca da i navodi o tim ubistvima budu uvršteni u izmenjenu optužnicu.
Karadžić je uzvratio da mu "ne pada na pamet da bude popustljiv prema promašajima Tužilaštva", i da će uložiti odgovor, ali je protestovao zbog kratkog roka koji mu je dao sudija, navodeći da mora da se savetuje sa svojim pravnim savetnicima koje ne može viđati svakog dana, kao i da raspolaže nedovoljnim resursima.
Sudija je na to podsetio Karadžića na njegovu odluku da zastupa sam sebe, upozoravajući ga da se "ne može pretvarati" da to čini.
"Sudsko veće mora znati da li ste Vi u stanju da se sami zastupate", naznačio je Bonomi. Karadžić je odgovorio da jeste u stanju da se brani sam, i da će u roku odgovoriti na zahtev Tužilaštva.
Sudsko veće potvrdilo je u ponedeljak novu, izmenjenju optužnicu protiv Karadžića, koja ga tereti za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima 1992-95.
Predlog nove optužnice, koju je Tužilaštvo podnelo krajem septembra, sudsko veće je usvojilo gotovo u potpunosti, odbacujući samo tri dodatna navoda o ubistvima.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995., i genocid u Srebrenici u julu 1995.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti - 11, tužioci smatraju da su četiri tačke u izmenjenoj optužnici nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, a u pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Bonomi u spis je zatim uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
