ISTINA o zakonu zbog kog su se "digle" Srbija i Crna Gora: Šta je sporno | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

ISTINA o zakonu zbog kog su se "digle" Srbija i Crna Gora: Šta je sporno

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Srpska pravoslavna crkva (SPC) ima na raspolaganju niz pravnih mera koje može da preduzme u odbrani svojih prava i interesa u Crnoj Gori, kaže pravni zastupnik Sinoda SPC Miroslav Nikolić.

Izvor: Mondo/ Goran Sivački

On očekuje da će tamošnji Ustavni sud utvrditi pravnu neodrživost Zakona o slobodi veroispovesti pri čijoj izradi, kako kaže, nisu usvojene preporuke Venecijanske komisije koje se odnose, pre svega, na imovinsko-pravna pitanja.

O inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti, koje su za sada podneli dvojica advokata iz Beograda i Eparhijski savet Mitropolije crnogorske-primorske, koji je apelovao da se ovakve inicijative ne podnose samostalno, Nikolić kaže da takve mehanizme može da koristi svako, a pre svega ko ima pravni interes u ovom slučaju.

Možda će vas zanimati

''A interes imaju eparhije u Crnoj Gori, koje prema Ustavu SPC imaju određenu samostalnost u delovanju, ali isto tako i Sinod SPC, Patrijaršija i SPC. Određene pravne mere preduzimamo svi zajedno i do sada smo imali visok stepen saradnje. Suština je odbraniti prava i interese naše crkve'', kaže Nikolić za Tanjug.

Dodaje da osim inicijativa za ocenu ustavnosti zakona, postoje i druge pravne mere koje se mogu preduzeti u ovom slučaju, ali nije želeo da ih navodi jer, kako kaže, veruje da će Ustavni sud Crne Gore preispitati usklađenost tog akta sa Ustavom te države, ali i sa međunarodnim ugovorima kao što je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

''Siguran sam da će, kada uporede odredbe tog zakona sa unutrašnjim, ustavnim standardima, kao i sa međunarodno-pravnim, sudije Ustavnog suda uočiti veliki broj odstupanja".

Govoreći o najspornijim imovinsko-pravnim odredbama tog zakona, Nikolić ukazuje na članove 62, 63, 64 i 38 i naziva ih ''trostrukim makazama''' za SPC.

advokat spc, nikolić Izvor: Tanjug/Zoran Žestić


Primećuje da u javnosti Crne Gore vlada mišljenje da je Venecijanska komisija podržala zakon, iako je to savetodavno telo Saveta Evrope u junu prošle godine dalo svoje mišljenje i preporuke od kojih se, kako tvrdi, mnoge odnose upravo na imovinsko-pravna pitanja.

''To je daleko od istine, a predlagač zakona suštinski nije otklonio nijednu primedbu na koju je ukazala Komisija'', navodi advokat uz ocenu da je suština tog zakona ''podržavljenje crkvene imovine''.

Prema njegovim rečima, prvi korak ka tome je utvrđivanje prava državne svojine što, primećuje Nikolić, nije prezentovano u samom zakonu koji u tom slučaju ne predviđa postupak sa dve suprotstavljene stranke, u ovom slučaju države Crne Gore i crkve ili verske zajednice, kao što predviđa uobičajena praksa svugde u svetu.

''Međutim, nikakav postupak nije propisan što znači da bi se to odvijalo jednosmerno, a to je suprotno onome što je stav, mišljenje i preporuka Venecijanske komisije. Kako je to prošlo u parlamentu, nije mi jasno'', navodi Nikolić.

Kako kaže, osim što nema postupka za utvrđivanje prava na imovinu, nema ni prava na žalbu.

''Nije propisano da SPC ili bilo koja druga crkva ili verska zajednica učestvuje u utvrđivanju prava, tu nema ničega osim da službenici ministarstva zaduženog za imovinu, utvrđuju šta bi od imovine trebalo da bude u državnoj svojini'', objašnjava Nikolić.

Druga sporna tačka je, napominje on, podnošenje zahteva za upis prava državne svojine Upravi za nekretnine Crne Gore, odnosno, katastru nepokretnosti, a to po ovom zakonu nije predviđeno upravnim postupkuom.

To, prema Nikolićevim rečima, znači da u postupku ne učestvuje niko osim države što je, takođe, u suprotnosti sa stavovima Venecijanske komisije koja u svojim preporukama eksplicitno navodi obavezno učešće crkve i verske zajednice kao stranke u postupku.

''Postupak se odvija pred Upravom za nekretnine, a crkva ne učestvuje nego se samo na kraju obavesti. Inače, sam Zakon o državnom premjeru i katastru nepokretnosti u Crnoj Gori propisuje da stranka ima pravo na žalbu. Međutim, ovde nema ni prava na žalbu ni prava na upravni spor".

Dodaje da u preporukama Venecijanske komisije stoji da je potrebno da se sačeka konačnost odluke Upravnog postupka, pa da se tek onda izvrši upis, a to ovim zakonom nije tako regulisano.

Kad se utvrdi pravo državne svojine i izvrši upis u katastar, crkva ili verska zajednica koja je koristila te nepokretnosti prema izričitom stavu Venecijanske komisije ima pravo korišćenja.

''Ovde je propisano da crkva na određeno vreme nastavi da koristi imovinu i zemljište , odnosno, dok nadležni organ državne uprave u nekom drugom upravnom postupku ne odluči kome će to dati na korišćenje ili prodati što je, takođe, propisano zakonom'', napominje Nikolić i dodaje:

''To ne samo da je u suprotnosti sa Venecijanskom komisijom nego je nečuveno i predstavlja potencijalnu samovolju državnih organa'', ocenjuje Nikolić, koji je uveren da će pravnu neodrživost zakona uočiti ''svaki iskusan pravnik i sudija u Crnoj Gori'' i da neće biti potrebne druge pravne mere.

Zakon o slobodi veroispovesti, izazvao je negodovanje Srpske pravoslavne crkve i dela javnosti, proteste širom Crne Gore, ali i u Srbiji.

Zakonom je predviđeno da su državna svojina verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, i za koje nema dokaza o pravu svojine verskih zajednica.

Precizirano je da će se u pogledu postojanja dokaza o činjenicima primenjivati dokazna sredstva i pravila dokazivanja u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i supsidijarno Zakonom o parničnom postupku.

U Skupštini Crne Gore, nakon što je usvojen Predlog zakona o slobodi veroispovesti u načelu, došlo je do incidenata i hapšenja poslanika Demokratskog fronta.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 22

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Magda Gebels

Porez💰💰💰

AV

Zatvorit če se slavina za popove lopove,eto to je sporno.

VUK

Ja ne znam kako vi ne svatata da Crna Gora nema zakona, a i ono sto ima to se ne postuje i ne primjenjuje. Tamo se samo postuje ono sto odluci i potpise vlast u datom trenutku. Ljudi ne svataju da tamo vlada veliki bos Milo Djukanovic i mali broj ljudi oko njega,to jest pordica i vrlo mali broj saradnika,ostalo su sve pioni koji rade sve po naredjenju. Narod ko narod tu ne moze nista,ama bas nista. Milas ima vrlo mali broj pristalica i to pretezno one ljude i porodice koje rade u drzavnim firmama,tipa sudstvo,policija,vojska,bolnice i tako slicno dalje. Tako da o ovom slucaju je bilo sta vise suvisno reci. Ko nije zivio tamo,nikad nece razumjeti da tamo ZAKON NE POSTOJI. I jos nesto,sjever Crne Gore je propast,strasno veliko siromastvo,bijeda i jad. Ljudi to vi je to.Ko svati svatice, ko ne svati opet nista.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU