Tvrdnja Nikole Selakovića da su narelevantnija međunarodna pravna tela, poput Saveta Evrope pozivala na nužnost i potrebu vršenja restitucije crkvene imovine, naročito SPC, nema apsolutno nikakvog utemeljenja u činjenicama, navode iz Kabineta Predsednika Crne Gore.
Pravnik i generalni sekretar Predsednika Srbije Nikola Selaković osporio je argumentaciju predsednika Crne Gore Mila Đukanovića u prilog Zakonu o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori i naveo da je sve što je Đukanović izneo pravno neosnovano i da nije validno.
Iz Predsedništva, međutim, navode da su tvrdnje Selakovića neutemeljene.
"Naprotiv, Crna Gora je 2012. godine upravo pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao sudskim telom Saveta Evrope, dobila spor protiv Srpske pravoslavne crkve, koja je zahtevala restituciju crkvene imovine u Crnoj Gori. Evropski sud u Strazburu je ovu tužbu SPC odbacio kao očigledno neosnovanu i neprihvatljivu, utvrdivši da podnosioci tužbe nisu imali 'postojeću imovinu' niti 'legitimno očekivanje' za povraćaj imovine čiju su restituciju zahtevali", navodi se u reagovanju.
Sud u Strazburu je, kako su istakli, zaključio da su "bez pravnog osnova tvrdnje SPC i države Srbije da je SPC u Crnoj Gori žrtva povrede prava na mirno uživanje imovine i na pravično suđenje, kao i da je navodno diskriminisana od strane države Crne Gore".
"Iz ove odluke Evropskog suda jasno proizilazi da je imovina koju je tada potraživala SPC, u vrednosti od više stotina miliona evra, zapravo državna imovina. Okolnost da se ovoj tužbi Srpske pravoslavne crkve tada pridružila Republika Srbija nije ni tada nimalo pomogla podnosiocima tužbe i oni su taj spor protiv Crne Gore izgubili. Tom prilikom, Republika Srbija, koja se pridružila tužbi, iznela je čitav arsenal poznatih tvrdnji o viševekovnom bivstvovanju SPC u Crnoj Gori i o tome da je SPC isključivi vlasnik pravoslavnih verskih objekata u našoj državi, za koje je izričito tvrdila da predstavljaju istorijske spomenike isključivo srpskog naroda. Međutim, kao ni danas, tako ni tada, za to nisu ponudili pravno valjane dokaze", naveli su iz Predsjedništva.
SPC i država Srbija su, kako podsećaju, ovaj spor izgubili "zato što je i po domaćem i po međunarodnom pravu nesporna pravna činjenica da je Crna Gora, a ne Srpska pravoslavna crkva, uvek bila i ostala vlasnik verske imovine koja je kroz vekove stvarana od državnog novca ili zajedničkim ulaganjem građana".
"Još u Knjaževini, kasnije Kraljevini Crnoj Gori, gde je autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva po Ustavu imala status zvanične državne crkve, verska imovina pripadala je državi, a Crnogorska pravoslavna crkva je tu imovinu samo koristila i nije njome mogla raspolagati bez izričitog dopuštenja državne vlasti. Ovo su pravne činjenice, a ideološke i političke tvrdnje kojima se osećaj pripadnosti srpskoj naciji pokušava poistovetiti sa pravoslavljem u Crnoj Gori nemaju nikakvu težinu, ni u domaćem, ni u međunarodnom pravu, što jasno potvrđuje i navedena odluka Evropskog suda iz 2012. godine", navodi se u reagovanju Predsedništva.
