Vatikan će danas, 2. marta, otpečatiti arhivu o najkontroverznijem papi u istoriji, Piju XII i možda razjasniti zašto je "ratni" poglavar Katoličke crkve ostao nem tokom holokausta.
Otvaranje vatikanskih arhiva iz Drugog svetskog rata je nešto što su Jevreji tražili decenijama od poglavara Rimokatoličke crkve.
Pristup planini dokumenata unapred je zatražilo 200 istraživača. Ova dokomentacija će postati dostupna javnosti posle inventure za koju je arhivistima Svete Stolice trebalo 14 godina.
Pojedini Jevreji optuživali Pija XII, koji je bio papa od 1939. do 1958, da se nije na sve načine zalagao protiv Holokausta.
Vatikan je, međutim, tvrdio da je papa Pije XII tajno radio, iza kulisa, kako bi spasavao Jevreje.
Dokumenti će, takođe, pokazati i kakva je bila uloga pape Pija u Hrvatskoj i regionu, njegov odnos sa Alojzijem Stepincem, ali i uloga u posleratnom spasavanju ratnih zločinaca.
Kako je ranije pisao hrvatski Indeks, kroz Vatikan je prolazio "pacovski tunel" kojim su od pravde, između ostalih, pobegle i ustaški glavešine, a oganizovao ga je sveštenik Krunoslav Draganović, kojeg Boris Rašeta u svojoj knjizi naziva "ustaškim Džejmsom Bondom".
I sam Ante Pavelić zahvaljujući vezama sa Zavodom Sv. Jeronima pobegao je od suda, kao i mnogi drugi zločinci, a Indeks navodi da je o zločinima ustaškog režima papa morao puno toga da zna, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog onoga što je govorio Alojzije Stepinac.
"Govori crkvenih velikodostojnika Vatikanu ne promiču. Zanimljivo će biti videti i šta je papa mislio o posleratnoj jugoslovenskoj vlasti, pogotovo u svetlu napora da Stepinca proglasi svetim. I jedna i druga kanonizacija zapele su na sporednom koloseku, i jedan i drugi znali su puno o najvećem zločinu u istoriji Evrope. I nisu se puno uzrujavali", piše Indeks.
Šta sve kriju dokumenta?
Papa Pije XII najpoznatiji je bio po konkordatu između Vatikana i nacističke Nemačke potpisanom 1933. godine, kojim su Sveta Stolica i Rajh uredili svoje odnose, a koji je on ugovorio još dok je bio nuncije, ambasador u Nemačkoj.
Njime su Katoličkoj crkvi garantovana prava, a zauzvrat su se katolici obvezali da neće previše prigovarati nacistima.
Kada je pred početak Drugog svetskog rata postao papa, Pije XII je više upozoravao na komunizam nego na nacizam, ali je ćutao o Holokaustu.
U preko 150.000 dokumenata trebalo bi da se nađu odgovori na pitanje koje najviše muči istoričare: Je li papa znao za konačno rešenje, je li znao za istrebljenje Jevreja, je li znao za Holokaust?
"Teško da nije znao. Vatikan stolećima ima izvrsnu obaveštajnu službu i teško da bi im promakao pokolj šest miliona ljudi. Nameće se i još možda važnije pitanje: Zašto poglavar Katoličke crkve nije reagovao?" piše Indeks.
Papa Pije XII, rođen je kao Euđenio Marija Đuzepe Đovani Pačeli, 2. marta 1876. godine, na isti dan 1939. godine izabran je za papu, a na isti dan ove godine njegov arhiv postaje dostupan javnosti.
