Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da odbaci optužbe protiv njega zasnovane na njegovoj individualnoj odgovornosti kao učesnika u pretpostavljenom zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
U objavljenom preliminarnom prigovoru na optužnicu, odbrana je taj zahtev utemeljila na oceni da su suprotni međunarodnom običajnom pravu oni delovi optužnice u kojim se navodi da je Karadžić mogao "predvideti" da bi neki od učesnika u zločinačkom poduhvatu "mogli" počiniti zločine, čak i ako ta zlodela nisu bila dogovorena.
Odbrana je, suprotno tome, ocenila da međunarodno običajno pravo i praksa Tribunala predviđaju da za utvrđivanje individualne odgovornosti optuženog "počinjenje zločina van okvira udruženog zločinačkog poduvhata mora biti prirodna posledica dogovorenih zlodela".
Dalje, kaže odbrana, po međunarodnom pravu, "optuženi mora biti u mogućnosti da predvidi počinjenje tih zločina kao verovatnu", a ne samo moguću "posledicu zajedničkog zločinačkog plana".
"Tribunal stoga nema nadležnost da sudi Karadžiću za zločine koje su mogli biti počinjeni od jednog ili više učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, a koje je optuženi mogao predvideti samo kao moguću posledicu tog poduhvata", ocenili su u podnesku Karadžićevi pravni savetnici.
Prema optužnici, Karadžić je bio svesten da su zločini "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva sa velikog dela teritorija BiH, predviđenih za novu srpsku državu.
Po tom osnovu tužioci tvrde da je Karadžiću bilo predvidivo da bi mogli biti počinjeni genocid, progon, istrebljenje i ubistva, nesrba, te da su ta zlodela "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata.
Karadžić je, u dve tačke, optužen da je individualno i komandno odgovoran za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u BiH 1992-95. godine; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.
Karadžić je početkom marta odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija Ijan Bonomi zatim je, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
U objavljenom preliminarnom prigovoru na optužnicu, odbrana je taj zahtev utemeljila na oceni da su suprotni međunarodnom običajnom pravu oni delovi optužnice u kojim se navodi da je Karadžić mogao "predvideti" da bi neki od učesnika u zločinačkom poduhvatu "mogli" počiniti zločine, čak i ako ta zlodela nisu bila dogovorena.
Odbrana je, suprotno tome, ocenila da međunarodno običajno pravo i praksa Tribunala predviđaju da za utvrđivanje individualne odgovornosti optuženog "počinjenje zločina van okvira udruženog zločinačkog poduvhata mora biti prirodna posledica dogovorenih zlodela".
Dalje, kaže odbrana, po međunarodnom pravu, "optuženi mora biti u mogućnosti da predvidi počinjenje tih zločina kao verovatnu", a ne samo moguću "posledicu zajedničkog zločinačkog plana".
"Tribunal stoga nema nadležnost da sudi Karadžiću za zločine koje su mogli biti počinjeni od jednog ili više učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, a koje je optuženi mogao predvideti samo kao moguću posledicu tog poduhvata", ocenili su u podnesku Karadžićevi pravni savetnici.
Prema optužnici, Karadžić je bio svesten da su zločini "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva sa velikog dela teritorija BiH, predviđenih za novu srpsku državu.
Po tom osnovu tužioci tvrde da je Karadžiću bilo predvidivo da bi mogli biti počinjeni genocid, progon, istrebljenje i ubistva, nesrba, te da su ta zlodela "moguća" posledica udruženog zločinačkog poduhvata.
Karadžić je, u dve tačke, optužen da je individualno i komandno odgovoran za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na: etničko čišćenje u BiH 1992-95. godine; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.
Karadžić je početkom marta odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija Ijan Bonomi zatim je, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
