Odbrana Radovana Karadžića zatražila je da Haški tribunal zbog nenadležnosti odbaci tačku optužnice koja bivšeg lidera bosanskih Srba tereti za uzimanje stranih vojnika za taoce u proleće 1995, navodeći da su to bili ratni zarobljenici, a ne civili.
Tačka 11 optužnice Karadžiću stavlja na teret da je od 26. maja 1995, posle vazdušnih napada NATO-a, zajedno s drugim političkim i vojnim liderima Republike Srpske uzeo za taoce oko 200 pripadnika mirovnih snaga UN i držao ih po strateškim tačkama u RS do 19. juna, kako bi sprečio dalje napade NATO-a.
Po optužnici, iz vrha RS zatim su upućene pretnje da će eventualni nastavak bombardovanja prouzrokovati povrede, smrt ili produženo pritvaranje pripadnika Unprofora.
U danas objavljenom preliminarnom prigovoru na optužnicu, Karadžićeva odbrana tvrdi da Tribunal nema nadležnost da sudi po toj tački zato što je, po međunarodnom pravu, krivično delo uzimati za taoce civile, a ne vojnike.
Odbrana tvrdi da je VRS u proleće 1995. držala "ratne zarobljenike" zato što je iz same tačke optužnice "očigledno" da su bosanski Srbi "kao konstitutivna nacionalna grupa Bosne i Hercegovine" bili izloženi napadima "snaga sastavljenih od jedinica nekoliko država (NATO)", a čiji su pripadnici bili i u sastavu Unrpofora.
Sudsko veće bi stoga, po podnesku Karadžića, trebalo da odbaci tu tačku optužnice zbog nenadležnosti.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, kao i za zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima širom te bivše jugoslovenske republike u periodu 1992-95.
Bivši predsednik RS je ranije, u prvom preliminarnom prigovoru, zatražio da se odbace optužbe protiv njega zasnovane na individualnoj krivičnoj odgovornosti, koje proizlaze iz učešća u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu".
(Beta)
Tačka 11 optužnice Karadžiću stavlja na teret da je od 26. maja 1995, posle vazdušnih napada NATO-a, zajedno s drugim političkim i vojnim liderima Republike Srpske uzeo za taoce oko 200 pripadnika mirovnih snaga UN i držao ih po strateškim tačkama u RS do 19. juna, kako bi sprečio dalje napade NATO-a.
Po optužnici, iz vrha RS zatim su upućene pretnje da će eventualni nastavak bombardovanja prouzrokovati povrede, smrt ili produženo pritvaranje pripadnika Unprofora.
U danas objavljenom preliminarnom prigovoru na optužnicu, Karadžićeva odbrana tvrdi da Tribunal nema nadležnost da sudi po toj tački zato što je, po međunarodnom pravu, krivično delo uzimati za taoce civile, a ne vojnike.
Odbrana tvrdi da je VRS u proleće 1995. držala "ratne zarobljenike" zato što je iz same tačke optužnice "očigledno" da su bosanski Srbi "kao konstitutivna nacionalna grupa Bosne i Hercegovine" bili izloženi napadima "snaga sastavljenih od jedinica nekoliko država (NATO)", a čiji su pripadnici bili i u sastavu Unrpofora.
Sudsko veće bi stoga, po podnesku Karadžića, trebalo da odbaci tu tačku optužnice zbog nenadležnosti.
Karadžić je optužen za genocid u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, kao i za zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima širom te bivše jugoslovenske republike u periodu 1992-95.
Bivši predsednik RS je ranije, u prvom preliminarnom prigovoru, zatražio da se odbace optužbe protiv njega zasnovane na individualnoj krivičnoj odgovornosti, koje proizlaze iz učešća u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.