Hrvatska ima osam miliona državljana, što je skoro duplo više od 4,4 miliona koliko ih je bilo prema popisu iz 2001, otkrio je poslanik opozicione Hrvatske narodne stranke Dragutin Lesar, pripremajući se za saborsku raspravu o potvrdjivanju konvencije o državljanstvu. Ispostavilo se, medjutim, da je na listi državljana skoro polovina onih koji nisu u zemlji, već - po zemljom.
Hrvatska ima osam miliona državljana, što je skoro duplo više od 4,4 miliona koliko ih je bilo prema popisu iz 2001, otkrio je poslanik opozicione Hrvatske narodne stranke Dragutin Lesar, pripremajući se za saborsku raspravu o potvrdjivanju konvencije o državljanstvu. Ispostavilo se, medjutim, da je na listi državljana skoro polovina onih koji nisu u zemlji, već - po zemljom.Podaci govore da od tih osam miliona državljana, 800.000 nema prebivalište u Hrvatskoj, a Lesar u istraživanju nije uspeo da sazna koliko je mrtvih medju tih osam miliona državljana Hrvatske, jer taj podatak nije poznat ni centralnim ni županijskim uredima za upravu. Ne zna se ni koliko lica ima dvojno državljanstvo. U proteklih 15 godina, koliko je na snazi Zakon o državljanstvu, nisu sredjene knjige državljana, što je omogućavalo brojne manipulacije na izborima, pogotovo medju biračima iz "bosanske dijaspore".
Lesara je "oduševilo" kad su ga u županijskim uredima, jer u državnim nisu imali jedinstven popis, pitali da li ga zanimaju aktivni ili pasivni državljani, nakon čega je dobio objašnjenje da su aktivni živi, a pasivni mrtvi. Prisustvo "pasivnih" državljana, kao mu je objašnjeno, je zbog toga što bi umrlu sobu trebalo posebno odjaviti iz knjige državljana, a ne samo izvaditi "smrtni list", odnosno prijaviti matičnom uredu, jer oni te podatke ne šalju onima koji vode knjige državljana.
Samo iz Medjimurske županije dobio je jasno odeljene "pasivne" od "aktivnih" državljana. Od ostalih 19 županija i grada Zagreba, koji ima status županije, dobio je objašnjenja da se podaci iz knjige državljana ne mogu poredjivati s onima iz popisa stanovništva, jer nema podataka o onima koji su raseljeni ili su umrli.
Lesar je podatke iz knjige državljana dobio iz 20 županija i Grada Zagreba, a podatke mu nisu dostavile Bjelovarsko-bilogorska i Šibensko-kninska županija. Bez podataka iz te dve županije u knjigu državljana upisano je 6,7 miliona ljudi, a kad bi im se pridodale i te dve županije, ispada da je u Hrvatskoj više od sedam miliona hrvatskih državljana kojima treba dodati i 790.521 državljana koji nemaju prebivalište u Hrvatskoj.
Od onih koji nemaju prebivalište, punoletno je njih 390.000, a 279.000 punoletnih živi u BiH. Lesar nije saznao ni koliko lica ljudi ima dvojno državljanstvo jer mu je rečeno da onaj ko traži državljanstvo ne mora da navede da li već ima neko drugo državljanstvo. "Na osnovu podataka koje sam dobio i popisa stanovništva moglo bi se zaključiti da je polovina hrvatskih državljana u zemlji, a polovica pod zemljom", rekao je Lesar.
(Tanjug)
