Crnogorci vole da puno slave i puno tuguju zbog čega su sahrane i porodična okupljanja glavni načini širenja zaraze u Crnoj Gori, objašnjava stručnjak.
Od kada je pre mesec dana u Crnoj Gori potvrđen prvi slučaj korona virusa, u toj zemlji od oko 630 hiljada stanovnika, registrovana su 303 slučaja covida-19, a pet je osoba preminulo, saopšteno je iz crnogorskog Instituta za javno zdravlje čiji čelnik takve rezultate ocenjuje kao dobre.
Dobrim rezultatima je pomogla činjenica da su vlasti slušale struku i da su rigorozne mjere uvedene i prije nego što se prvi slučaj pojavio, ocijenio je vodeći epidemiolog u crnogorskom Institutu za javno zdravlje Senad Begić za BBC na srpskom jeziku i istakao da je crnogorski način borbe s virusom specifičan zbog malog broja stanovnika i kulturoloških i običajnih razlika.
"Kod pandemija se ne može primeniti pravilo - ko je video jednu pandemiju - video je sve, ne postoji jedan model koji se primenjuje svuda", rekao je on.
"Crnogorci vole da puno slave i puno tuguju - mi smo identifikovali najmanje tri ili četiri sahrane koje su epidemiološki bili ključni događaji za širenje zaraze kada mere još nisu bile proglašene. Tu je i ogroman stepen jedinstva, na svakom koraku - od odnosa i pridržavanja donetih mera, do činjenice da u terenskim istraživanjima imamo veliku podršku i obolelih i njihovih kontakata", naveo je Begić za BBC na srpskom jeziku.
Upravo su sahrane i porodična okupljanja glavi načini širenja zaraze u Crnoj Gori, a Begić napominje da je u dva velika klastera, kako se još nazivaju žarišta povezanih zaraženih, okupljeno oko 40 odsto obolelih u Crnoj Gori.
"Mi i dalje uspevamo da identifikujemo sve kontakte. Doduše, imamo i nekoliko slučajeva za koje nemamo podatke o izvoru infekcije, ali to je razumljivo na ovom nivou zaražavanja", rekao je on.
Begić kaže da je problem sa kojim su se crnogorski epidemiolozi susreli na početku epidemije bila društvena osuda zaraženih.
"Svako svakog zna jer društvo nije veliko, ali smo se izborili i sa problemom stigmatizacije nekolicine prvih slučajeva", naveo je Begić za BBC.
Ipak, veliku buku u čitavom regionu podigla je jedinstvena odluka crnogorskih vlasti da na početku borbe sa virusom objavi imena onih koji moraju biti u samoizolaciji.
Odluku je donelo Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti uz podršku Agencije za zaštitu ličnih podataka, dok su joj se usprotivile neke organizacije civilnog društva.
"Kada je primećeno da neki ne shvataju značaj samoizolacije i ostanka u kući, a potencijalno su bili inficirani, doneta je odluka da se objave podaci o osobama u samoizolaciji. To je epidemiološkim službama značajno pomoglo jer se promenio obrazac ponašanja tih osoba - na značaju je dobilo društveno odgovorno ponašanje tih ljudi", smatra Begić.
Posebna etapa crnogorske borbe sa pandemijom odvijala se u Tuzima, opštini sa nešto više od 11 hiljada stanovnika gde je na snazi potpuni karantin.
"U Tuzima smo imali porodični klaster u kom je inicijalni slučaj bio povratnik iz SAD koji je stigao pre uvođenja mera, a otkriven je tek kad je razvio simptome dok je do tada već imao intenzivne kontakte. Čim smo došli do epidemioloških podataka uz kombinaciju sa kulturološkim karakteristikama, predložili smo da se kompletna opština stavi pod posebne mere - zabrani izlazak iz objekata stanovanja, kretanje i izlazak iz opštine", objasnio je on.
Broj obolelih narastao je do 36, ali se strogim merama tu i zaustavio.
Brojne višečlane, čvrsto povezane porodice ove nedelje mogle su da odahnu kada je posle nekoliko nedelja dozvoljeno po jednom članu domaćinstva da izađe u nabavku osnovnih namirnica.
"Ono što su ti stanovnici postigli, viđeno je samo u Kini i nisam siguran da to igde postoji - apsolutno pridržavanje mera, bez ijednog problema, i to je ugasilo taj klaster. Videli smo onda ogromnu posvećenost - kriznog štaba, opštinskih službi, podgoričkih službi - svi su se stavili u službu te opštine", kaže Begić.
I za epidemiologa Begića, pitanje budućnosti ostaje zamagljeno. Ipak, za najbližu budućnost i vikend pravoslavnog Uskrsa, nema nikakve dileme oko ispravnosti odluke da se izbegnu bilo kakva masovna okupljanja.
"Bilo kakvo masovno okupljanje, bilo koji da je razlog, predstavlja epidemiološki rizik. Katolički Uskrs je za nama, mise su služene bez prisustva vernika - građani dobro znaju šta je rizik, koliko je važno znati da postoje asimptomatske osobe", rekao je on.
Na pitanje o nešto daljoj budućnosti i mogućnostima povratka života nalik onom pre pandemije, Begić ima mnogo više nedoumica.
"Teško je, gotovo je nemoguće predvideti dalja dešavanja jer ne postoji nijedan podatak koji ukazuje da će se ovaj virus povući dolaskom lepših dana. Jasno je da otvaranje granica i popuštanje mera neće biti naglo već jako pažljivo razmatrano i odvijaće se sukcesivno", rekao je Begić za BBC na srpskom.
Pandemija, smatra on, nije više stvar samo lekara.
"Odavno ovo nije problem zdravstvenog sistema nego kompletnog društva. U njegovom rešavanju uspeće samo ona koja se striktno budu pridržavala mera koje su manje-više svuda iste", zaključuje Begić.
