Slovački književni časopis "Dodiri" , koji finansira država, izazvao je skandal pošto je u objavio pesme haškog optuženika Radovana Karadžića.
Slovački književni časopis "Dodiri" ("Dotiki"), koga finansira država, izazvao je skandal pošto je u objavio pesme haškog optuženika Radovana Karadžića, javlja Radio Slobodna Evropa.
"Ministarstvo kulture Slovačke odmah se distanciralo od objavljivanja Karadžićevih stihova, a novine koje su prenele njegovu poeziju tvrde da je razlog objavljivanja isključivo umetničke, a ne političke prirode", navodi Slobodma Evropa.
U izveštaju se podseća da se Radovanu Karadžiću, nekadašnjem lideru bosanskih Srba, pred Haškim tribunalom sudi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, kao i za zločine protiv čovečnosti tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici u periodu 1992-95.
"Podneću novi podnesak o Holbruku zato što smo dobili veoma uverljive podatke o novim svedocima iz Stejt departmenta, kao što se videlo i iz pisanja Njujork tajmsa. Postoje neoborivi dokazi da je Holbruk tada delovao u ime ne samo SAD nego i cele međunarodne zajednice", rekao je Karadzić tokom rasprave o stanju u postupku.
Novim podneskom, on će, kako je najavio, ponovo osporavati nadležnost Tribunala da mu sudi, pozivajući se na imunitet koji mu, kako tvrdi, garantovao Holbruk ako se povuče sa čela RS i iz javnog života.
Sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija ranije je zaključilo da imunitet ne bi važio pred Tribunalom, sve i da ga je Holbruk garantovao. Karadžić je na to tumačenje zatim uložio žalbu, a odluka apelacionog veća se očekuje.
Predsedavajući sudija Bonomi i danas je pozvao Karadžića da razmotri mogućnost da imenuje branioca, napominjući da bi i dalje mogao da se zastupa i sam, a optuženi je ponovio da ostaje pri odluci da se brani sam zato što ne želi da bude "objekat suđenja".
Karadžić se, međutim, požalio da "priprema odbrane teče vrlo loše". "Ne mojom krivicom. Kao da se mnogi trude da dokažu da se ja ne mogu braniti sam. Ja se mogu braniti sam, ako mi se ne postavljaju prepreke", rekao je optuženi.
On je naveo da svoja dva pravna savetnika, koje plaća Tribunal, može viđati samo "tri sata mesečno", kao i da još nije rešen njegov zahtev za postavljanje još jednog člana tima za odbranu.
Uz to, Karadžić je zatražio da sud njegove pravne savetnike plaća kao da su branioci. Tvrdio je i da je "proces krenuo riskantnim tračnicama neregularnosti" i da "nejednakost strana dovodi u pitanje regularnost".
Sudija Bonomi uzvratio je Karadžiću da upravo zbog toga postoji sistem pravne pomoći po kojem Tribunal plaća optuženima branioce, ali da je on sam odlučio da tu mogućnost ne iskoristi.
Sudsko veće dalo je tužiocima rok do 7. maja da Karadžiću obelodane izjave svih svedoka koje planiraju da izvedu tokom suđenja.
Karadžić je rekao da je do sada dobio izjave 80 svedoka, a da mu je rečeno da tužilaštvo planira iskaze ukupno 400 svedoka. Pored toga, trebalo bi da svedoči i 26 veštaka optužbe.
Osvrćući se na odluku sudija da je njegovo znanje engleskog jezika dovoljno da mu izjave svedija mogu biti obelodanjene na tom jeziku, a ne na srpskom, Karadžić je sudijama rekao: "NATO je ratovao protiv nas, NATO me je hapsio, NATO je hteo i neke gore stvari da mi uradi, a i tri vaše zemlje su u NATO i još sad ja treba da se branim na NATO jeziku".
Uz opasku da je optuženi time "sebi olakšao dušu", sudija Bonomi je pozvao Karadžića da se okane "političkog šepurenja" i posveti se suštini procesa.
Pored sudije Bonomija iz Velike Britanije, u sudskom veću koje će suditi Karadžiću su i sudije Kristof Flige iz Nemačke i Mišel Pikar iz Francuske.
(www.mtsmondo.com/Beta)
"Ministarstvo kulture Slovačke odmah se distanciralo od objavljivanja Karadžićevih stihova, a novine koje su prenele njegovu poeziju tvrde da je razlog objavljivanja isključivo umetničke, a ne političke prirode", navodi Slobodma Evropa.
U izveštaju se podseća da se Radovanu Karadžiću, nekadašnjem lideru bosanskih Srba, pred Haškim tribunalom sudi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Novi podnesak o Holbrukovim garancijama
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić najavio je pred Haškim tribunalom da će sudu uložiti novi podnesak sa "neoborivim" dokazima da mu je u leto 1996. tadašnji izaslanik SAD Ričard Holbruk garantovao imunitet od Tribunala.Karadžić je optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, kao i za zločine protiv čovečnosti tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici u periodu 1992-95.
"Podneću novi podnesak o Holbruku zato što smo dobili veoma uverljive podatke o novim svedocima iz Stejt departmenta, kao što se videlo i iz pisanja Njujork tajmsa. Postoje neoborivi dokazi da je Holbruk tada delovao u ime ne samo SAD nego i cele međunarodne zajednice", rekao je Karadzić tokom rasprave o stanju u postupku.
Novim podneskom, on će, kako je najavio, ponovo osporavati nadležnost Tribunala da mu sudi, pozivajući se na imunitet koji mu, kako tvrdi, garantovao Holbruk ako se povuče sa čela RS i iz javnog života.
Sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija ranije je zaključilo da imunitet ne bi važio pred Tribunalom, sve i da ga je Holbruk garantovao. Karadžić je na to tumačenje zatim uložio žalbu, a odluka apelacionog veća se očekuje.
Predsedavajući sudija Bonomi i danas je pozvao Karadžića da razmotri mogućnost da imenuje branioca, napominjući da bi i dalje mogao da se zastupa i sam, a optuženi je ponovio da ostaje pri odluci da se brani sam zato što ne želi da bude "objekat suđenja".
Karadžić se, međutim, požalio da "priprema odbrane teče vrlo loše". "Ne mojom krivicom. Kao da se mnogi trude da dokažu da se ja ne mogu braniti sam. Ja se mogu braniti sam, ako mi se ne postavljaju prepreke", rekao je optuženi.
On je naveo da svoja dva pravna savetnika, koje plaća Tribunal, može viđati samo "tri sata mesečno", kao i da još nije rešen njegov zahtev za postavljanje još jednog člana tima za odbranu.
Uz to, Karadžić je zatražio da sud njegove pravne savetnike plaća kao da su branioci. Tvrdio je i da je "proces krenuo riskantnim tračnicama neregularnosti" i da "nejednakost strana dovodi u pitanje regularnost".
Sudija Bonomi uzvratio je Karadžiću da upravo zbog toga postoji sistem pravne pomoći po kojem Tribunal plaća optuženima branioce, ali da je on sam odlučio da tu mogućnost ne iskoristi.
Sudsko veće dalo je tužiocima rok do 7. maja da Karadžiću obelodane izjave svih svedoka koje planiraju da izvedu tokom suđenja.
Karadžić je rekao da je do sada dobio izjave 80 svedoka, a da mu je rečeno da tužilaštvo planira iskaze ukupno 400 svedoka. Pored toga, trebalo bi da svedoči i 26 veštaka optužbe.
Osvrćući se na odluku sudija da je njegovo znanje engleskog jezika dovoljno da mu izjave svedija mogu biti obelodanjene na tom jeziku, a ne na srpskom, Karadžić je sudijama rekao: "NATO je ratovao protiv nas, NATO me je hapsio, NATO je hteo i neke gore stvari da mi uradi, a i tri vaše zemlje su u NATO i još sad ja treba da se branim na NATO jeziku".
Uz opasku da je optuženi time "sebi olakšao dušu", sudija Bonomi je pozvao Karadžića da se okane "političkog šepurenja" i posveti se suštini procesa.
Pored sudije Bonomija iz Velike Britanije, u sudskom veću koje će suditi Karadžiću su i sudije Kristof Flige iz Nemačke i Mišel Pikar iz Francuske.
(www.mtsmondo.com/Beta)
