PRESEDAN:U Jasenovcu državni vrh i predstavnici nacionalnih manjina

Ove godine na 75. godišnjici proboja poslednjih zatvorenika logora Jasenovac ponovo je celi državni vrh, što nije bio slučaj od 2014. godine, a komemoraciji prisustvovali su i predstavnici nacionalnih manjine i antifašista, koji su od 2016. godine odbijali da dođu.

"Reći ću da mi je drago što smo nakon dugo vremena došli ovde u ovom sastavu. Sretan sam da nije bilo govorancija. Što se tiče nekih ogranaka vlasti, ja nisam ta vlast. Na sudove nemam uticaj."

On je istakao da je pitanje dijaloga s predstavnicima žrtava kontinuirano, uz napomenu da je u mandatu ove vlade je puno učinjeno.

"Politika koju vodimo i izjave koje dajemo su čvrste i jasne.", rekao je Milanović.

"Svako ko se 1991. borio za Hrvatsku pod 'Za dom spremni', nije se borio samo za Hrvatsku nego i za restauraciju NDH", zaključio je predsednik Hrvatske.

Plenković je na pitanje o finansiranju udruženja koje istražuju rad logora Jasenovac nakon sloma ustaškog režima, a koje navodno finansira Ministarstvo branitelja, rekao:

"Ova vlada nema nikakvog sluha za revizionizam, što se tiče konkretnih projekata, ja ću to videti s nadležnim ministrom".

Službena komemoracija zbog epidemije korona virusa uključivala je samo polaganje venca i cveća, uz poštivanje mera socijalne distance.

Jasenovac ustaški "logor smrti"

Rano ujutro 22. aprila 1945. godine poslednjih 600 zatvorenika krenulo je u proboj iz logora u koji su ustaške vlasti zatvarale i ubijala ljude zbog njihove verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. Sam proboj preživela je nekolicina logoraša.

Koncentracijski logor Jasenovac postojao je 1337 dana, a Javna ustanova spomen područje Jasenovac prikupila je imena i podatke za 83.145 ubijenih žrtava (39.570 muškaraca, 23.474 žena i 20.101 dece do četrnaest godina starosti).