Hrvatima su Srbi, iako pri dnu po omiljenosti, ipak draži nego Slovenci, dok su im, kao i do sada, najomiljeniji Nemci i Austrijanci, pokazalo je najnovije istraživanje agencije GfK
Hrvatima su Srbi, iako pri dnu po omiljenosti, ipak draži nego Slovenci, dok su im, kao i do sada, najomiljeniji Nemci i Austrijanci, pokazalo je najnovije istraživanje agencije GfK sprovedeno na uzorku od 1.000 ljudi.
Hrvatski građani već godinama imaju najbolje mišljenje o Nemačkoj i Austriji (ovogodišnjih 3,3 naspram 3,4 u 2007. godini), ali u poslednje dve godine došlo je do vidljivog pomaka kad je reč o Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Sa 2,3 građani BiH skočili su na čak 2,9, dok su građani Srbije sa 1,6 skočili na 2,1.
Slovenci su sa 2,5 u 2007. pali na prosečnu ocenu 2, pri čemu su najniže ocene Slovencima dali stanovnici Dalmacije i regiona koji se graniče sa Slovenijom, kao i građani starosti od 35 do 64 godine.
Francuzi su sa 3,2 pali na 3,1, Britanci su zadržali 3, a Italijanima je popularnost narasla sa 3 na 3,1. Mađari su skočili sa 2,7 na 2,9, a toliko su dobili i Makedonci. Amerikanci su zadržali ocenu 2,8, a Rusi su ojačali sa 2,1 na 2,4, pokazalo je istraživanje.
Što se tiče procenata onih koji misle dobro, odnosno loše o ispitanim nacijama, o Nemcima i Austrijancima pozitivno mišljenje ima 94, a negativno pet odsto ispitanih.
Pozitivno o Francuzima misli 96, a loše 14 odsto ispitanih, dok o Italijanima pozitivan stav ima 84, a negativan 15 odsto ispitanih.
O BiH pozitivno misli 73, a negativno 24 odsto, o SAD 67 odsto pozitivno i 33 odsto negativno, a o Rusiji 49 odsto pozitivno i 50 odsto negativno.
O Srbima 33 odsto misli pozitivno, a 67 odsto negativno, a na začelju su Slovenci, o kojima 30 odsto ima pozitivno, a 70 odsto negativno mišljenje.
(Tanjug/Foto "Politika")
Hrvatski građani već godinama imaju najbolje mišljenje o Nemačkoj i Austriji (ovogodišnjih 3,3 naspram 3,4 u 2007. godini), ali u poslednje dve godine došlo je do vidljivog pomaka kad je reč o Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Sa 2,3 građani BiH skočili su na čak 2,9, dok su građani Srbije sa 1,6 skočili na 2,1.
Slovenci su sa 2,5 u 2007. pali na prosečnu ocenu 2, pri čemu su najniže ocene Slovencima dali stanovnici Dalmacije i regiona koji se graniče sa Slovenijom, kao i građani starosti od 35 do 64 godine.
Francuzi su sa 3,2 pali na 3,1, Britanci su zadržali 3, a Italijanima je popularnost narasla sa 3 na 3,1. Mađari su skočili sa 2,7 na 2,9, a toliko su dobili i Makedonci. Amerikanci su zadržali ocenu 2,8, a Rusi su ojačali sa 2,1 na 2,4, pokazalo je istraživanje.
Što se tiče procenata onih koji misle dobro, odnosno loše o ispitanim nacijama, o Nemcima i Austrijancima pozitivno mišljenje ima 94, a negativno pet odsto ispitanih.
Pozitivno o Francuzima misli 96, a loše 14 odsto ispitanih, dok o Italijanima pozitivan stav ima 84, a negativan 15 odsto ispitanih.
O BiH pozitivno misli 73, a negativno 24 odsto, o SAD 67 odsto pozitivno i 33 odsto negativno, a o Rusiji 49 odsto pozitivno i 50 odsto negativno.
O Srbima 33 odsto misli pozitivno, a 67 odsto negativno, a na začelju su Slovenci, o kojima 30 odsto ima pozitivno, a 70 odsto negativno mišljenje.
(Tanjug/Foto "Politika")
