Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da Tužilaštvu ogranični kontakte s novinarima, primenjujući iste uslove koji su njemu određeni za davanje intervjua novinarki holandskog nedeljnika "Revi" Zvezdani Vukojević.
Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da Tužilaštvu ogranični kontakte s novinarima, primenjujući iste uslove koji su njemu određeni za davanje intervjua novinarki holandskog nedeljnika "Revi" Zvezdani Vukojević.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.
U danas objavljenom podnesku sudskom veću, Karadžić traži da sudije nalože Tužilaštvu da sa štampom komunicira isključivo pismima, s tim da pitanja novinara ne mogu biti duža od 500 reči, a odgovori ne smeju biti opširniji od 2.000 pisanih znakova.
Takođe, odbrana traži da se Tužilaštvo upozori da u kontaktima s medijima ne može otkriti poverljive informacije, uticati na političku situaciju u bivšoj Jugoslaviji, ni uticati na svedoke.
Karadžić zahteva i da sudije nalože kancelariji glavnog tužioca Serža Bramerca (Serge Brammertz) da ne "daje političke izjave, niti lažne ili huškačke izjave o sudijama i osoblju Tribunala", ni izjave koje bi "mogle uticati na ishod procesa".
"Ako se ovi uslovi čine smešnim, upravo to su uslovi koje je sudski sekretar nametnuo za kontakte Karadžića sa medijima... Principi pravičnosti i ravnopravnosti strana diktiraju da optužba i odbrana igraju po istim pravilima. Optužba, stoga, mora poštovati ista ograničenja na kontakte s medijima koja mora da poštuje i Karadžić", naglašeno je u podnesku odbrane.
Napominjući da su ti uslovi postavljeni premda Karadžić, po priznanju samog sekretara Tribunala, nikad nije odao nijednu poverljivu informaciju, odbrana podseća da je, nasuprot tome, takve podatke obelodanila bivša predstavnica Tužilaštva Florans Armtan (Florence Hartmann), koja je zato optužena za nepoštovanje suda.
"Nesrazmera u kontaktima Tužilaštva, s jedne, i Karadžića, s druge strane, sa medijima, stavlja Karadžića u znatno nepovoljniji položaj. Dok Tužilaštvo drži redovne nedeljne konferencije za štampu u sedištu Tribunala i javnosti objašnjava svoje optužbe protiv Karadžića, a sam tužilac putuje širom sveta i komentariše slučaj, Karadžić je ograničen da odgovara na pisana pitanja ne duža od 500 reči, pri čemu su teme sužene, a sekretar primenjuje cenzuru", piše u podnesku odbrane.
Prema uslovima koje je odredio sudski sekretar, u skladu sa odlukom potpredsednika Tribunala O Gon Kvona, pisani intervju Karadžića sa Vukojevićevom biće "fokusiran na takozvani 'sporazum sa Holbrukom' i namenjen isključivo objavljivanju u magazinu 'Revi'".
O Karadžićevom zahtevu za ograničenje kontakta Tužilaštva sa novinarima naknadno će odlučiti sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija.
Potpredsednik Tribunala, sudija Kvon dozvolio je ranije Karadžiću da kontaktira sa novinarkom, ali ne licem u lice, već pisanim putem što je bio presedan u dosadašnjoj istoriji suda u Hagu.
Do sada je sekretarijat Tribunala, pozivajući se na pravila, zabranjivao svaki kontakt optuženih sa štampom.
Bivši predsednik Republike Srpske je u oktobru prošle godine zatražio kontakt sa Vukojevićevom da bi javno odgovorio na "demonizaciju" u medijima kojoj su ga, kako tvrdi, godinama izlagali Tužilaštvo, SAD i njihov bivši izaslanik Ričard Holbruk.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a po prebacivanju u Hag, sedam dana kasnije, odbio je u tri navrata da se izjasni o krivici po navodima optužnice, posle čega je sudija Bonomi, u skladu sa pravilima suda, u spis uneo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH 1992-95.
U danas objavljenom podnesku sudskom veću, Karadžić traži da sudije nalože Tužilaštvu da sa štampom komunicira isključivo pismima, s tim da pitanja novinara ne mogu biti duža od 500 reči, a odgovori ne smeju biti opširniji od 2.000 pisanih znakova.
Takođe, odbrana traži da se Tužilaštvo upozori da u kontaktima s medijima ne može otkriti poverljive informacije, uticati na političku situaciju u bivšoj Jugoslaviji, ni uticati na svedoke.
Karadžić zahteva i da sudije nalože kancelariji glavnog tužioca Serža Bramerca (Serge Brammertz) da ne "daje političke izjave, niti lažne ili huškačke izjave o sudijama i osoblju Tribunala", ni izjave koje bi "mogle uticati na ishod procesa".
"Ako se ovi uslovi čine smešnim, upravo to su uslovi koje je sudski sekretar nametnuo za kontakte Karadžića sa medijima... Principi pravičnosti i ravnopravnosti strana diktiraju da optužba i odbrana igraju po istim pravilima. Optužba, stoga, mora poštovati ista ograničenja na kontakte s medijima koja mora da poštuje i Karadžić", naglašeno je u podnesku odbrane.
Napominjući da su ti uslovi postavljeni premda Karadžić, po priznanju samog sekretara Tribunala, nikad nije odao nijednu poverljivu informaciju, odbrana podseća da je, nasuprot tome, takve podatke obelodanila bivša predstavnica Tužilaštva Florans Armtan (Florence Hartmann), koja je zato optužena za nepoštovanje suda.
"Nesrazmera u kontaktima Tužilaštva, s jedne, i Karadžića, s druge strane, sa medijima, stavlja Karadžića u znatno nepovoljniji položaj. Dok Tužilaštvo drži redovne nedeljne konferencije za štampu u sedištu Tribunala i javnosti objašnjava svoje optužbe protiv Karadžića, a sam tužilac putuje širom sveta i komentariše slučaj, Karadžić je ograničen da odgovara na pisana pitanja ne duža od 500 reči, pri čemu su teme sužene, a sekretar primenjuje cenzuru", piše u podnesku odbrane.
Prema uslovima koje je odredio sudski sekretar, u skladu sa odlukom potpredsednika Tribunala O Gon Kvona, pisani intervju Karadžića sa Vukojevićevom biće "fokusiran na takozvani 'sporazum sa Holbrukom' i namenjen isključivo objavljivanju u magazinu 'Revi'".
O Karadžićevom zahtevu za ograničenje kontakta Tužilaštva sa novinarima naknadno će odlučiti sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija.
Potpredsednik Tribunala, sudija Kvon dozvolio je ranije Karadžiću da kontaktira sa novinarkom, ali ne licem u lice, već pisanim putem što je bio presedan u dosadašnjoj istoriji suda u Hagu.
Do sada je sekretarijat Tribunala, pozivajući se na pravila, zabranjivao svaki kontakt optuženih sa štampom.
Bivši predsednik Republike Srpske je u oktobru prošle godine zatražio kontakt sa Vukojevićevom da bi javno odgovorio na "demonizaciju" u medijima kojoj su ga, kako tvrdi, godinama izlagali Tužilaštvo, SAD i njihov bivši izaslanik Ričard Holbruk.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a po prebacivanju u Hag, sedam dana kasnije, odbio je u tri navrata da se izjasni o krivici po navodima optužnice, posle čega je sudija Bonomi, u skladu sa pravilima suda, u spis uneo da je optuženi izjavio da nije kriv.
(Beta)
