Bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek ocenio je da je BIH "država koja najsporije napreduje u regionu zapadnog Balkana i da se nada da će izaslanik EU biti u stanju da motiviše sve partnere u BiH da kroz izmene ustava promene neke delove Dejtonskog sporazuma.
Bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek ocenio je za frankfurtske "Vesti" da je Bosna i Hercegovina "država koja najsporije napreduje u regionu zapadnog Balkan, i na političkom planu i u sferi ekonomije".
"Bez obzira na veliko zaostajanje Bosne, nadam se da će novi specijalni izaslanik EU Valentin Incko biti u stanju da motiviše sve partnere u BiH da kroz izmene ustava promene neke delove Dejtonskog sporazuma. Jednostavno, trenutno ustavno stanje ne dozvoljava da BiH bude funkcionalna država", ocenio je on.
Na konstataciju da političari u BiH često govore o "duhu i slovu" Dejtona, Busek je kazao da su bitni rezultati i ništa drugo.
"Duh Dejtona je sigurno bio dobra zamisao, ali se slovo sporazuma često tumačilo pogrešno, kako bi se sprečio stvarni napredak. Političari bi trebalo manje da diskutuju o Dejtonu, a više o budućnosti zemlje", naglasio je on.
Upitan da li BiH može i bez kancelarije visokog predstavnika da krene napred, Busek je odgovorio potvrdno, dodajući da je to moguće samo ako to žele sve političke i društvene snage.
"Visoki predstavnik je dosad svoja prava koristio samo u situacijama kada je zemlja bila blokirana. Ukoliko nema blokade, nema ni potrebe za visokim predstavnikom", rekao je austrijski političar.
Busek je naveo da podržava projekat preporoda šuma, što je aktuelna tema u Republici Srpskoj.
"Podržavam ga, jer je prerada drveta velika šansa, naravno bez zanemarivanja ekološke ravnoteže i uz očuvanje prirodne okoline", objasnio je Busek dodajući da bi premijeru i Vladi RS preporučio da ovom projektu da prioritet.
"Tim projektom tamošnji radnici dobijaju veliku priliku za trajno zapošljavanje. Stoga mogu premijeru Miloradu Dodiku da preporučim da po tom pitanju što pre deluje", rekao je austrijski političar.
Prema saznanjima "Vesti", veliki nemački drvoprerađivač traži da mu se na 30 godina ustupi deset odsto šumskog fonda RS, odnosno oko 100.000 hektara pod crnogoričnom šumom.
On je spreman da uloži 220 miliona evra u izgradnju pogona za seču drveta i transport, pogona za preradu oblovine za izvoz i u izgradnju toplane na biogorivo i time otvori više od 700 radnih mesta.
Nemački investitor bi godišnje Ministarstvu finansija RS plaćao naknadu za eksploataciju šume koja bi bila deset puta veća nego što je prihod koji se trenutno ostvaruje na tih 100.000 hektara šume.
(Tanjug)
"Bez obzira na veliko zaostajanje Bosne, nadam se da će novi specijalni izaslanik EU Valentin Incko biti u stanju da motiviše sve partnere u BiH da kroz izmene ustava promene neke delove Dejtonskog sporazuma. Jednostavno, trenutno ustavno stanje ne dozvoljava da BiH bude funkcionalna država", ocenio je on.
Na konstataciju da političari u BiH često govore o "duhu i slovu" Dejtona, Busek je kazao da su bitni rezultati i ništa drugo.
"Duh Dejtona je sigurno bio dobra zamisao, ali se slovo sporazuma često tumačilo pogrešno, kako bi se sprečio stvarni napredak. Političari bi trebalo manje da diskutuju o Dejtonu, a više o budućnosti zemlje", naglasio je on.
Upitan da li BiH može i bez kancelarije visokog predstavnika da krene napred, Busek je odgovorio potvrdno, dodajući da je to moguće samo ako to žele sve političke i društvene snage.
"Visoki predstavnik je dosad svoja prava koristio samo u situacijama kada je zemlja bila blokirana. Ukoliko nema blokade, nema ni potrebe za visokim predstavnikom", rekao je austrijski političar.
Busek je naveo da podržava projekat preporoda šuma, što je aktuelna tema u Republici Srpskoj.
"Podržavam ga, jer je prerada drveta velika šansa, naravno bez zanemarivanja ekološke ravnoteže i uz očuvanje prirodne okoline", objasnio je Busek dodajući da bi premijeru i Vladi RS preporučio da ovom projektu da prioritet.
"Tim projektom tamošnji radnici dobijaju veliku priliku za trajno zapošljavanje. Stoga mogu premijeru Miloradu Dodiku da preporučim da po tom pitanju što pre deluje", rekao je austrijski političar.
Prema saznanjima "Vesti", veliki nemački drvoprerađivač traži da mu se na 30 godina ustupi deset odsto šumskog fonda RS, odnosno oko 100.000 hektara pod crnogoričnom šumom.
On je spreman da uloži 220 miliona evra u izgradnju pogona za seču drveta i transport, pogona za preradu oblovine za izvoz i u izgradnju toplane na biogorivo i time otvori više od 700 radnih mesta.
Nemački investitor bi godišnje Ministarstvu finansija RS plaćao naknadu za eksploataciju šume koja bi bila deset puta veća nego što je prihod koji se trenutno ostvaruje na tih 100.000 hektara šume.
(Tanjug)
