Evropska javnost i dalje je u šoku zbog strašnog krvavog pira koji su u ponedeljak u večernjim satima izveli islamski teroristi albanske nacionalnosti.
“Šokantne vesti stižu iz Beča, sada kada bi trebalo da ostanemo jedinstveni i gradimo solidarnost. Oštro osuđujem terorističke napade i svaki nasilni čin. Moje misli su sa porodicama i prijateljima žrtava, žiteljima Beča i mojim prijateljem Sebastijanom Kurcom“, napisao je na Tviteru makedonski premijer Zoran Zaev, lider države iz koje potiče albanski napadač koji je u brutalnom terorističkom napadu u austrijskoj prestonici usmrtio četvoro ljudi.
Pod heštegom „Mi smo na strani Austrije“ Jugoistočna Evropa iznosi svoj stav prema napadu u Beču.
Činjenica da napadač potiče iz albanske porodice svakako je jedan od razloga zbog koga u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji svi pričaju o napadu, piše austrijski „Standard“, ocenjujući da su Albanci besni na čoveka koji je narušio sliku o njima, te zato svuda ističu da je i jedna od žrtava napadača Albanac, mladić iz Struge, u Severnoj Makedoniji.
Posebno naglašavaju da je policajka koja je u noći napada bila na dužnosti takođe Albanka poreklom sa Kosova i Metohije, piše austrijski list i ističe da napadač nema nikakve veze sa Balkanom, tj. da se radikalizovao u Beču.
Porodična kuća u blizini Tetova
Roditelji napadača napustili su selo Čelopek, nedaleko od Tetova, u potrazi za poslom, baš kao i mnogi drugi. Neki danas žive u Norveškoj, neki u Americi, a neki u Beču.
U Čelopeku velika većina stanovnika govori albanski. Kako izveštavaju lokalni mediji, napadač je retko provodio raspust u Severnoj Makedoniji. Poslednji put je tamo bio za vreme zimskog raspusta prošle godine.
Velika kuća njegove porodice u Čelopeku stoji prazna, kao i većina kuća gastarbajtera u tom regionu.
Posle sukoba 2001. godine u Severnoj Makedoniji su se učvrstile radikalnije verske grupe. Ranije su često izbijali sukobi između salafista i zvanične islamske verske zajednice u Severnoj Makedoniji, uglavnom oko toga kome će „pripasti“ koja džamija, ali zvaničnu islamsku zajednicu su posebno brinuli nastupi radikalnih propovednika i strane „humanitarne organizacije“, uglavnom iz Zalivskih država, koje su pokušavale da povežu ljude sa radikalnijim oblikom islama.
150 Makedonaca otišlo na ratište u Siriju
Kada je pre nekoliko godina veliki broj mladića iz Jugoistočne Evrope krenuo put Sirije kako bi se priključili terorističkim organizacijama, među njima je bilo oko 150 Makedonaca. Neki su se vratili, a sud u Skoplju je prošle godine sedmoricu osudio na petogodišnje kazne zatvora. Sedmorica drugih islamista osuđena su još 2016. godine, među njima i jedan propovednik. Sudske vlasti u državama Jugoistočne Evrope veoma su stroge prema njima, jer se strahuje da bi u suprotnom zbog bede i nedostatka perspektive na Balkanu još više mladih ljudi mogao da privuče radikalni islam.
Nije izvesno da li je napadač bio u kontaktu sa salafistima na Balkanu, piše „Standard“. U Skoplju postoji takva grupa, iza koje stoje sponzori iz Kuvajta. Islamista ima i na severozapadu zemlje, na primer, među Torbešima, Makedoncima-muslimanima.
U Beču ima nekoliko džamija koje posećuju pretežno Albanci, a najvažnija je pod upravom zvanične Islamske verske zajednice. Postoje i manje grupe sa salafističkim tendencijama, među kojima takođe ima Albanaca.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
