Korona kriza praktično je opustošila crnogorsku ekonomiju.
Crna Gora je pre neki dan uspela da izbegne bankrot.
Zadužila se za 750 miliona evra i tako izbegla najcrnji scenario, a statistika je već nekoliko meseci sve poraznija.
Korona kriza praktično je opustošila crnogorsku ekonomiju. Ne zato što u ovoj zemlji nije bilo mera i pomoći građanima i privredi, već najviše zbog toga što se njena privreda najvećim delom oslanja na turizam, sektor koji je među najpogođenijima pandemijom.
Mesecima unazad nižu se loše brojke i konačan najnoviji bilans je - svaki treći Crnogorac ostao je bez posla, a svaki četvrti je u riziku od siromaštva. Procene su i da će ekonomija Crne Gore ove godine završiti u minusu od 12 odsto! I još jedan "crni" podatak - javni dug ove zemlje mogao bi dostići čak 93 odsto BDP!
A šta govore ove brojke možda se najbolje videti iz sledećeg - Crna Gora je u 2020. ušla sa rekordno visokom zaposlenošću i prosečnim rastom BDP-a od 4 procenta u poslednjih pet godina. Javni dug je prošle godine bio 77 odsto.
Da je situacija dramatična potvrdio je i crnogorski ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, rekavši da je Crna Gora emitovanjem državnih obveznica na od 750 miliona evra, bukvalno izbegla bankrot, i da je to bio jedini mogući potez u ovom trenutku. Ministar je takođe naveo da je time izbegnut i angažman sa MMF.
"Crna Gora je izbegla bankrot. Reagovali smo pre početka sledeće godine da ne bismo upali u dužničku krizu. Ništa od tog novca neće ići na potrošnju. Samo za Crnu Goru i vraćanje kredita", saopštio je Spajić na konferenciji za novinare.
Pad privrede najveći u regionu
Jedan od uzroka prognoziranog pada crnogorske ekonomije u ovoj godini od 12 odsto, koji je najveći u regionu, strukturne je prirode, jer Crna Gora ima znatno manji sektor industrije koji je otporniji na efekte zdravstvene krize u odnosu na sektor usluga i turizma, ocenjuju ekonomisti.
Prema najnovijoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) crnogorska ekonomija bi mogla ove godine da oslabi 12 odsto, a sličnu prognozu (12,4 odsto) je u svom jesenjem izveštaju objavila i Svetska banka (SB). Kada je reč o javnom dugu, SB je saopštila da bi on u Crnoj Gori mogao dostići 93 odsto BDP-a.
"Sve zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na turizam, avio saobraćaj i neke uslužne delatnosti, nagrabusile su ove godine zbog korone. Svakako da je pandemija najveći "krivac" za drastičan pad i crnogorske privrede, a u skladu sa tim i za rast javnog duga. Kada vam BDP padne za desetak procenata, automatski raste učešće javnog duga", objašnjava ekonomista Aleksandar Stevanović.
On smatra da komšije plaćaju cenu loše godine i veruje da će već naredne godine, ako uspeju da oporave privredu, stabilizovati i ostale ekonomske pokazatelje.
"Procene međunarodnih finansijskih institucija su svakako tačne, i Crna Gora jeste jedna od zaduženijih zemalja u regionu, ali siguran sam da neće bankrotirati", ocenjuje on.
Korona lansirala nezaposlenost
U Crnoj Gori je od marta do novembra došlo do povećanja nezaposlenosti od 11.000 osoba ili 31,6 odsto, saopštili su nedavno iz crnogorskog Zavoda za zapošljavanje. To praktično znači da je skoro svaki treći građanin ove zemlje trenutno van radnog odnosa.
U Zavodu ocenjuju da je situacija na crnogorskom tržištu rada neizvesna i da statistički podaci nisu ohrabrujući. Podsećaju i da je ove godine prekinut pozitivan trend smanjenja nezaposlenosti koji je registrovan od decembra 2017.
Ispod granice siromaštva svaki četvrti Crnogorac
Svaki četvrti građanin Crne Gore živeo je prošle godine ispod granice siromaštva - 24,5 odsto, što je za 0,7 procenata više u odnosu na godinu ranije, pokazala je anketa o dohotku i uslovima života koju je uradio Monstat.
Prag rizika od siromaštva, postavljen na 60 odsto medijane nacionalnog ekvivalentnog raspoloživog dohotka, iznosio je na godišnjem nivou 2.261 evro za jednočlano domaćinstvo (188,4 evra mesečno), dok je za domaćinstvo sa dve odrasle osobe i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 4.748 evra (395,6 evra mesečno).
Iz Monstata su naveli da su osobe mlađe od 18 godina najviše bile izložene riziku od siromaštva (33,7 odsto), kao i osobe starosti od 18 do 24 godine (30,5 odsto), dok su najnižu stopu rizika od siromaštva imale osobe starije od 65 godina (15,1 odsto).
(MONDO/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
