Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da izda obavezujući nalog vladi Norveške da mu dostavi dokumenta o nelegalnim isporukama oružja u Tuzlu i naoružavanju bosanskih muslimana 1995. godine.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da izda obavezujući nalog vladi Norveške da mu dostavi dokumenta o nelegalnim isporukama oružja u Tuzlu i naoružavanju bosanskih muslimana 1995, koji su mu neophodni za pripremu odbrane, saopšteno je danas u Hagu.
U pismu upućenom 25. maja ambasadi Norveške u Holandiji, Karadžić je zatražio da mu vlada te države dostavi izveštaje norveških vojnih zvaničnika pri UNPROFOR-u o sumnjivim isporukama oružja u Tuzlu februara 1995, kojima je prekršen embargo UN.
On je, u pismu, takođe, zatražio i izveštaje norveškog osoblja u BiH koji se tiču ubistava velikog broja civila na pijaci Markale u Sarajevu 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine.
Karadžić je tada naveo da su odvojene istrage bezbednosnih službi Kanade, Britanije, Danske, Švedske, Belgije, Holandije i Norveške pokazale da su snage bosanskih muslimana to učinile kako bi prikazale da su Srbi odgovorni za napade i tako izdejstvovale intervenciju međunarodne zajednice.
On je od norveške vlade zatražio i prepiske između Norveške i UN u vezi sa nadgledanjem zone zabranjenog leta u Tuzli u februaru 1995.
Odbijajući da postupi sa zahtevima iz Karadžićevog pisma, norveška ambasada u Hagu je 12. juna obavestila optuženog da će vlada te zemlje postupati u skladu sa zahtevom za saradnju ili naredbom Tribunala, ali da u tu "kategoriju" ne spada pismo koje je Karadžić uputio.
Karadžić je uputio i pismo ambasadi Turske u Hagui, zatraživši da mu Ankara dostavi podatke o naoružavanju bosanskih muslimana tokom rata u BiH i njenog učešća u pregovorima oko njegovog okončanja sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom u januaru i februaru 1995. godine.
Bivši predsednik RS se pred Tribunalom brani sam, uz pomoć stručnog i pravnog tima za odbranu. Izmenjenom optužnicom, on se tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH tokom 1992. do 1995. godine.
(Tanjug)
U pismu upućenom 25. maja ambasadi Norveške u Holandiji, Karadžić je zatražio da mu vlada te države dostavi izveštaje norveških vojnih zvaničnika pri UNPROFOR-u o sumnjivim isporukama oružja u Tuzlu februara 1995, kojima je prekršen embargo UN.
On je, u pismu, takođe, zatražio i izveštaje norveškog osoblja u BiH koji se tiču ubistava velikog broja civila na pijaci Markale u Sarajevu 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine.
Karadžić je tada naveo da su odvojene istrage bezbednosnih službi Kanade, Britanije, Danske, Švedske, Belgije, Holandije i Norveške pokazale da su snage bosanskih muslimana to učinile kako bi prikazale da su Srbi odgovorni za napade i tako izdejstvovale intervenciju međunarodne zajednice.
On je od norveške vlade zatražio i prepiske između Norveške i UN u vezi sa nadgledanjem zone zabranjenog leta u Tuzli u februaru 1995.
Odbijajući da postupi sa zahtevima iz Karadžićevog pisma, norveška ambasada u Hagu je 12. juna obavestila optuženog da će vlada te zemlje postupati u skladu sa zahtevom za saradnju ili naredbom Tribunala, ali da u tu "kategoriju" ne spada pismo koje je Karadžić uputio.
Karadžić je uputio i pismo ambasadi Turske u Hagui, zatraživši da mu Ankara dostavi podatke o naoružavanju bosanskih muslimana tokom rata u BiH i njenog učešća u pregovorima oko njegovog okončanja sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom u januaru i februaru 1995. godine.
Bivši predsednik RS se pred Tribunalom brani sam, uz pomoć stručnog i pravnog tima za odbranu. Izmenjenom optužnicom, on se tereti za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH tokom 1992. do 1995. godine.
(Tanjug)
