• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

UJEDINILA SE BIVŠA JUGA, TEKU SUZE ZBOG BALAŠEVIĆA! DANAS SVET IMA MALO MANJE BOJE: Plaču Zagi, Vučko i Pobednik (FOTO)

 Lana Stošić
Autor Lana Stošić

Na Balaševićevim koncertima je postojala tradicija da tokom izvođenja pesme ‘Neki novi klinci‘, prema njemu dolete plišane igračke

 djordje balašević umro neki novi klinci jugoslavija  Izvor: ATA Images/Antonio Ahel

Ogromna tuga razlila se čitavim regionom na vest o smrti Đorđa Balaševića, a u jednu e dirljivu sliku pretočio je to umetnik Midhat Kapetanović.

Na slici tužni i uplakani Zagi, simbol Zagreba, Vučko, simbol Sarajeva i Pobednik, simbol Beograda grle belog plišanog zeku.

Pored njih su i dve mandarine.

Naime, na Balaševićevim koncertima je postojala tradicija da tokom izvođenja pesme “Neki novi klinci”, odnosno stiha – 'Kroz maglu treperi devet sveća na torti, tad sam dobio par mandarina i malog, belog zeca', prema njemu dolete plišane igračke, ali i mandarine iz publike.

Balašević se tako uvek s koncerata vraćao s mnogo malih belih zečeva o kojima je rekao:

“Taj 'mali beli zec' mi je puno značio u trenucima kad je sve izgledalo jako crno i kad sam se sa svojom publikom nalazio na nekim čudnim mestima, tajno, kao ljubavnici. Taj 'mali beli zec' mi je zamena za sve oskare, dejvis kupove, svetska prvenstva u fudbalu i sve ono što nisam osvojio. Oni su hronologija svega što mi se događalo u karijeri”, ispričao je Balašević nakon jednog koncerta u Osijeku.

Balašević je pre četri dana primljen na Infektivnu kliniku gde se lečio od upale pluća.

Pre nekoliko dana izvor blizak porodici otkrio je da se kantautor oseća dobro i da se šali sa lekarima, međutim, po poslednjim informacijama slavni Vojvođanin preminuo je na Infektivnoj klinici u Novom Sadu.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Komentari 8

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

maniks

Teku suze kako da ne evo vec se reke izlivaju a na Savi proglasena vanredna opasnost od poplave Beograda na vodi.

Sima

@maniks greskom ti dadoh plus

M

Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним... Не умем с речима. Можда једва мало и баш кад ме нешто горко инспирише, натера... Ово је кратких пар реченица на вест о једном одласку, прераном, тихом. Несвесних. Његове несреће су бивале и наше. И ова на крају. Свих нас. А ми, ко смо то ми? Свако ће се већ сврстати. Препознати. Ових неколико реченица је настало без упутстава. И нису задужење. Ни посао. Писао је лагано, мирно. Тако је и говорио и певао. О коме, о људима, о љубавима најчешће, и једној посебно(ј), али и о прегаженим и пониженим, повређеним, о догађајима, о датумима, о пределима, разним, често о равници, изблиза, њу је највише познавао. Неретко мелахонично. И јасно је увиђао све безобзирне начине разарања. И оглашавао се о њима. Храбро. А није био обавезан. Није морао. Рекли би, неки, није ни требао. Он је то осећао друкчије. Правила и изузетке. Покушавали су да га спрече, обуздају... Нису били малобројни, али нису успели да одовоље тражењима. Оптужбе, разне... Причаће ти једном свашта... А онда, жале. И исправљају. И ту су тешкоће. Немају га ни у архивама а да то нису... Незгодан је то усуд. Посвуд промашена врста. И одабрали су тренутак. Он, вероватно би рекао још... силни мишеви у боци, јавиће се ко сведоци... А био је деценијама, путоказ, крик, тишина нема... и свугде у мом свему. Био је свуда код куће. И у свакој кући где је слушан, био је домаћи. Уз његове надахнуте речи се рађало, одрастало, радовало и туговало. И одлазило, трајно. А можда је знао да сањамо васкрсење, једну силуету плаху. И да је он тамо био... у нашем даху. Не треба ово много објашњавати. Коме је јасно, сувишне су речи образложења. И имамо свој унутрашњи избор, лични, оног што је отпевао, где смо се нашли, где су нам мислих и ових сати, на њега, на нас... на опеване животе. За оне друге, вероватно они то не могу разумети. И у реду је то. Два противна света. И нека им остане заувек странац. А да су само мало пажљивије ослушкивали, не би сад морали да се куну у претпоставке... Но добро, судбина је то. Вероватно ништа није потпуно случајно. Причаће ти једном можда, како сам ја био штошта... мудроваће, бадавани, кад ме нема да се браним... Београд, 19.02.2021., 23.21

special image