Vasilije Broćilović (63) iz Gornjeg Brezika kod Odžaka mrtav je za sve, živ samo za sebe.
Vasilije Broćilović (63) iz Gornjeg Brezika kod Odžaka mrtav je za sve, živ samo za sebe.
Međunarodni crveni krst proglasio je Vasilija mrtvim još 1992. godine. Od tada, pa sve do danas ovaj čovek svoj život ne može nikako da dokaže, jer je odavno "na onom svetu" za sve domaće institucije.
Međutim, njegova upornost i nije toliko povezana sa željom da drugima dokaže da je živ, nego da kao sav ostali svet dobije prava koja su mu kao "preminulom“ uskraćena.
Problemi za za Vasilija počeli su još 1992. godine, kada je hrvatska vojska upala u njegovo selo, opustošila srpska domaćinstva, a većinu meštana, uključujući i njega odvela u logore u Odžaku i Brodu.
Iste godine, u decembru, Međunarodni crveni krst zaključio je da je Broćilović stradao i kao žrtvu rata zaveo ga u svoje dokumente.
Međutim, istina je potpuno drugačija.
Broćilović je u logoru proveo šest meseci, a kada je pokušao, nakon rata, da se vrati u rodni Brezik i tamo pribavi izbeglički status, shvatio je da to nije moguće, jer je na spisku mrtvih.
Tek 1996., kako, ni sam ne zna, dobio je papir od MKCK u Zagrebu da je ipak preživeo rat. Međutim, velike vajde od toga nije vidio, budući da je i dan danas u svim zvaničnim evidencijama BiH „mrtav čovek.“
"Ispostavilo se da sam, kada je trebalo ratovati, bio dobar svima. Sada, kada u svojoj državi, za koju sam ratovao, treba da ostvarim svoje pravo, ne mogu, jer su ’mrtvima’ prava uskraćena", kaže za „Preš RS“ Broćilović.
Niko, kaže, njegov slučaj nije ozbiljno shvatio. Ignorišu ga svi i ostao je bez svega.
Jedino što mu je preostalo, dodaje, je da moli sestru koja živi u Hrvatskoj, da mu pošalje koju kunu kako bi preživeo.
"Vlasti verovatno od mene očekuju da sam rešim svoj problem, tako što bi se i zvanično preselio na onaj svet. Međutim, neće me ni bog ni država. Ovakav izgleda nikom nisam potreban“, kaže za isti list Vasilije.
Živi sam u obnovljenoj kući u Gornjem Breziku ( FBiH). Nikad se nije ženio.
"Neće ni žene svašta. Nemam para, nemam penziju. Za nadnicu nemam kome da odem, niko me neće. Nemam ništa", jada se Vasilije.
Kaže još da u "selu duhova" u kojem živi, tugu, muku i samoću ubija uz čašicu rakije, koju eto sam ispeče, tek toliko da dokaže sebi, jer drugima ne može, da je živ.
(MONDO)
Međunarodni crveni krst proglasio je Vasilija mrtvim još 1992. godine. Od tada, pa sve do danas ovaj čovek svoj život ne može nikako da dokaže, jer je odavno "na onom svetu" za sve domaće institucije.
Međutim, njegova upornost i nije toliko povezana sa željom da drugima dokaže da je živ, nego da kao sav ostali svet dobije prava koja su mu kao "preminulom“ uskraćena.
Problemi za za Vasilija počeli su još 1992. godine, kada je hrvatska vojska upala u njegovo selo, opustošila srpska domaćinstva, a većinu meštana, uključujući i njega odvela u logore u Odžaku i Brodu.
Iste godine, u decembru, Međunarodni crveni krst zaključio je da je Broćilović stradao i kao žrtvu rata zaveo ga u svoje dokumente.
Međutim, istina je potpuno drugačija.
Broćilović je u logoru proveo šest meseci, a kada je pokušao, nakon rata, da se vrati u rodni Brezik i tamo pribavi izbeglički status, shvatio je da to nije moguće, jer je na spisku mrtvih.
Tek 1996., kako, ni sam ne zna, dobio je papir od MKCK u Zagrebu da je ipak preživeo rat. Međutim, velike vajde od toga nije vidio, budući da je i dan danas u svim zvaničnim evidencijama BiH „mrtav čovek.“
"Ispostavilo se da sam, kada je trebalo ratovati, bio dobar svima. Sada, kada u svojoj državi, za koju sam ratovao, treba da ostvarim svoje pravo, ne mogu, jer su ’mrtvima’ prava uskraćena", kaže za „Preš RS“ Broćilović.
Niko, kaže, njegov slučaj nije ozbiljno shvatio. Ignorišu ga svi i ostao je bez svega.
Jedino što mu je preostalo, dodaje, je da moli sestru koja živi u Hrvatskoj, da mu pošalje koju kunu kako bi preživeo.
"Vlasti verovatno od mene očekuju da sam rešim svoj problem, tako što bi se i zvanično preselio na onaj svet. Međutim, neće me ni bog ni država. Ovakav izgleda nikom nisam potreban“, kaže za isti list Vasilije.
Živi sam u obnovljenoj kući u Gornjem Breziku ( FBiH). Nikad se nije ženio.
"Neće ni žene svašta. Nemam para, nemam penziju. Za nadnicu nemam kome da odem, niko me neće. Nemam ništa", jada se Vasilije.
Kaže još da u "selu duhova" u kojem živi, tugu, muku i samoću ubija uz čašicu rakije, koju eto sam ispeče, tek toliko da dokaže sebi, jer drugima ne može, da je živ.
(MONDO)
