Radovan Karadžić tvrdi da je američka vlada, u dogovoru sa drugim državama, snabdevala oružjem bosanske muslimane tokom sukoba u BiH, uprkos embargu Ujedinjenih nacija na uvoz oružja.
Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić tvrdi da je američka vlada, u dogovoru sa drugim državama, snabdevala oružjem bosanske muslimane tokom sukoba u BiH, uprkos embargu Ujedinjenih nacija na uvoz oružja, objavio je danas Haški sud.
Istraga američkog Kongresa pokazala je da su između 1993. i 1995. u tri navrata vođene diskusije administracije tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona i zvaničnika Stejt departmenta o tome da se od Saudijske Arabije, Turske i Pakistana traži da prebace oružje bosanskim muslimanima, naveo je Karadžić u podnesku sudskom veću.
Tim podneskom on je predložio da Tribunal naloži Vladi Pakistana da mu dostavi dokumenta u vezi sa pomenutim krijumčarenjem oružja i municije.
Karadžić trvdi da je Pakistan od 1992. do 1996. poslao u Bosnu 6.000 članova Unprofora, koji su, kako je naveo, bili u poziciji da nadgledaju, asistiraju u krijumčarenju oružja bosanskim muslimanima, što je potvrdio i izveštaj holadske vlade (da je Unprofor je bio umešan u te poslove).
U januaru 1993. pakistanski brod, koji je prevozio deset kontejnera oružja namenjenog bosanskoj armiji, presretnut je u Jadranskom moru, a o umešanosti te države u šverc oružja govore i izvestaji holandske vlade.
Od vlade Pakistana Karadžić je zatražio dokumentaciju o komunikaciji između njegove vlade i vlada SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Hrvatske i BiH u vezi sa snabdevanjem oružjem bosanskih muslimana od 1. aprila 1992. do 31. decembra 1995. godine, koja bi potvrdila da su te države znale i odobile pakistanske poteze.
On, takođe, traži izveštaje o učešću Pakistanaca u Unproforu i o sastancima predstavnika Pakistana i bosanske vlade u vezi sa snabdevanjem oružjem, kao i dokumentaciju u vezi sa presretnutim borodom koji je prevozio deset kontejnera oružja, zajedno sa kargo manifestom i potvrdom o plaćanju.
Bivši lider Srba u BiH je naveo da će mu tražena dokumentacija pomoći da odbaci navode optužnice koja ga tereti i za "zajednički zločinački poduhvat" u istrebljenju bosanskih muslimana iz Srebrenice.
Ti dokumneti bi podržali Karadžićevu odbranu da su vojne akcije u tom području bile opravdane zbog šverca oružja i jer su odatle napadani srpski civile, navedeno je podnesku.
Karadžić je sudskom veću predložio da izda naredbu Vladi Pakistana za dostavljanje dokumentacije, pošto mu i posle tri zvanična zahteva upućena preko ambasade te država u Holandiji nije stigao odgovor.
(Tanjug)
Istraga američkog Kongresa pokazala je da su između 1993. i 1995. u tri navrata vođene diskusije administracije tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona i zvaničnika Stejt departmenta o tome da se od Saudijske Arabije, Turske i Pakistana traži da prebace oružje bosanskim muslimanima, naveo je Karadžić u podnesku sudskom veću.
Tim podneskom on je predložio da Tribunal naloži Vladi Pakistana da mu dostavi dokumenta u vezi sa pomenutim krijumčarenjem oružja i municije.
Karadžić trvdi da je Pakistan od 1992. do 1996. poslao u Bosnu 6.000 članova Unprofora, koji su, kako je naveo, bili u poziciji da nadgledaju, asistiraju u krijumčarenju oružja bosanskim muslimanima, što je potvrdio i izveštaj holadske vlade (da je Unprofor je bio umešan u te poslove).
U januaru 1993. pakistanski brod, koji je prevozio deset kontejnera oružja namenjenog bosanskoj armiji, presretnut je u Jadranskom moru, a o umešanosti te države u šverc oružja govore i izvestaji holandske vlade.
Od vlade Pakistana Karadžić je zatražio dokumentaciju o komunikaciji između njegove vlade i vlada SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Hrvatske i BiH u vezi sa snabdevanjem oružjem bosanskih muslimana od 1. aprila 1992. do 31. decembra 1995. godine, koja bi potvrdila da su te države znale i odobile pakistanske poteze.
On, takođe, traži izveštaje o učešću Pakistanaca u Unproforu i o sastancima predstavnika Pakistana i bosanske vlade u vezi sa snabdevanjem oružjem, kao i dokumentaciju u vezi sa presretnutim borodom koji je prevozio deset kontejnera oružja, zajedno sa kargo manifestom i potvrdom o plaćanju.
Bivši lider Srba u BiH je naveo da će mu tražena dokumentacija pomoći da odbaci navode optužnice koja ga tereti i za "zajednički zločinački poduhvat" u istrebljenju bosanskih muslimana iz Srebrenice.
Ti dokumneti bi podržali Karadžićevu odbranu da su vojne akcije u tom području bile opravdane zbog šverca oružja i jer su odatle napadani srpski civile, navedeno je podnesku.
Karadžić je sudskom veću predložio da izda naredbu Vladi Pakistana za dostavljanje dokumentacije, pošto mu i posle tri zvanična zahteva upućena preko ambasade te država u Holandiji nije stigao odgovor.
(Tanjug)
