Bivši predsednik RS Radovan Karadžić je zatražio da iz sudskog veća Tribunala koje razmatra njegov slučaj bude izuzet šezdesetdevetogodišnji sudija sa Trinidana i Tobaga sa obrazloženjem da je suviše star. Tužilaštvo odbija da smanji obim optužbi protiv Karadžića.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid, danas je zatražio da iz sudskog veća Haškog tribunala koje razmatra njegov slučaj bude izuzet šezdesetdevetogodišnji sudija sa Trinidana i Tobaga Melvil Berd, sa obrazloženjem da je suviše star. Sa druge strane tužilaštvo tribunala je odbilo poziv sudskog veće da dodatno smanji obim optužbi protiv Karadžića.
Obrazlažući svoj zahtev za izuzećem sudije Berda Karadžić je naveo da je sudija suviše star da bi bio imenovan za člana najvišeg suda Trinidada i Tobaga, zbog čega ne bi trebalo ni da sudi u Haškom tribunalu.
Berdu je Karadžić poručio da taj zahtev ne shvati lično, javlja AP.
Navodeći da i sam ima 64 godine, Karadžić je napisao da mu je poznato da su osobe u sedmoj deceniji života vitalni i korisni članovi društva, "ali da je zakon zakon".
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
"Tužilaštvo ne može smanjiti svoj dokazni postupak i okončati izvođenje dokaza za godinu dana, bez žrtvovanja ključnih dokaznih činilaca. U interesu je pravičnog i brzog suđenja da Karadžić odgovara za zločine koji u punoj meri odražavaju njegovu pretpostavljeno kriminalno delovanje, na način koji je tužilaštvo već predložilo", piše u danas objavljenom podnesku tužioca Alana Tigera.
Haško tužilaštvo je tako odbilo sugestiju predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da još sažme postupak protiv Karadžića i izvođenje dokaza okonča za godinu dana.
Sudsko veće, po pravilima Tribunalaa, takođe može smanjiti obim optužbi radi kraćeg procesa, ukoliko tužioci to odbiju.
Sudija Kvon je, na poslednjoj statusnoj konferenciji, sugerisao da tužioci odustanu od izvođenja dokaza za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, 4. februara 1994, konstatujući da "postoji kontraverza o tome ko je granatu ispalio".
Kao obrazloženje za odbijanje da odustane od optužbe za zločin na Markalama, tužilac Tiger naveo je da bi se time uštedelo "zanemarljivo vreme", a da bi broj svedoka o opsadi Sarajeva ostao isti.
"Tužilaštvo ima u viddu zabrinutost sudskog veća da će na ovaj incident, s obzirom na najave optuženog, biti utrošeno značajno vreme. Ipak, granatiranje od kojeg je poginulo 66 ljudi, a više od 140 ranjeno, je najteži takav incident u optužnici i tu mora ostati", pišse u podnesku.
Na predlog sudije Kvona da razmisli o odustajanju od optužbi za pojedinačna, "nasumična" ubistva Muslimana posle pada Srebrenice u julu 1995. i usredsredi se na izvođenje dokaza o organizovanom i sistematskom streljanju muslimanskih zarobljenika, tužilaštvo je odgovorilo da "ne postoji pravna razlika" između tih zločina.
I jedna i druga ubistva deo su optužbe za "zajednički zločinački poduhvat eliminisanja bosanskih Muslimana iz Srebrenice, koji se sastojao od nasilnog premeštanja žena, dece i starih i ubistava muškaraca i starijih dečaka", naglasio je tužilac.
Zastupnici optužbe usprotivili su se i predlogu sudija za dalje smanjivanje broja bosanskih opština u optužnici sa 17 na 10 ili 12, uz obrazloženje da bi time bila narušena celovitost dokaznog postupka protiv Karadžića.
Tužilaštvo je ocenilo i da neće moći da okonča izvođenje dokaza protiv Karadžića za godinu dana, ukoliko se ročišta, zbog zauzetosti tri sudnice Tribunala, budu održavala tri puta nedeljno, po tri i po sata, kako je nagovestio sudija Kvon.
Za potpuni dokazni postupak protiv Karadžića, haško tužilaštvo je zatražilo 251 sat, nasuprot sugestiji sudskog veća da bi izvođenje dokaza optužbe moralo trajati do 200 sati.
Tužilaštvo je 1. septembra već predložilo smanjivanje obima optužbi Karadžića i odustajanje od 62 svedoka, ali ne i brisanje bilo koje tačke optužnice.
(agencije/MONDO)
Obrazlažući svoj zahtev za izuzećem sudije Berda Karadžić je naveo da je sudija suviše star da bi bio imenovan za člana najvišeg suda Trinidada i Tobaga, zbog čega ne bi trebalo ni da sudi u Haškom tribunalu.
Berdu je Karadžić poručio da taj zahtev ne shvati lično, javlja AP.
Navodeći da i sam ima 64 godine, Karadžić je napisao da mu je poznato da su osobe u sedmoj deceniji života vitalni i korisni članovi društva, "ali da je zakon zakon".
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
"Tužilaštvo ne može smanjiti svoj dokazni postupak i okončati izvođenje dokaza za godinu dana, bez žrtvovanja ključnih dokaznih činilaca. U interesu je pravičnog i brzog suđenja da Karadžić odgovara za zločine koji u punoj meri odražavaju njegovu pretpostavljeno kriminalno delovanje, na način koji je tužilaštvo već predložilo", piše u danas objavljenom podnesku tužioca Alana Tigera.
Haško tužilaštvo je tako odbilo sugestiju predsedavajućeg sudije O Gon Kvona da još sažme postupak protiv Karadžića i izvođenje dokaza okonča za godinu dana.
Sudsko veće, po pravilima Tribunalaa, takođe može smanjiti obim optužbi radi kraćeg procesa, ukoliko tužioci to odbiju.
Sudija Kvon je, na poslednjoj statusnoj konferenciji, sugerisao da tužioci odustanu od izvođenja dokaza za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, 4. februara 1994, konstatujući da "postoji kontraverza o tome ko je granatu ispalio".
Kao obrazloženje za odbijanje da odustane od optužbe za zločin na Markalama, tužilac Tiger naveo je da bi se time uštedelo "zanemarljivo vreme", a da bi broj svedoka o opsadi Sarajeva ostao isti.
"Tužilaštvo ima u viddu zabrinutost sudskog veća da će na ovaj incident, s obzirom na najave optuženog, biti utrošeno značajno vreme. Ipak, granatiranje od kojeg je poginulo 66 ljudi, a više od 140 ranjeno, je najteži takav incident u optužnici i tu mora ostati", pišse u podnesku.
Na predlog sudije Kvona da razmisli o odustajanju od optužbi za pojedinačna, "nasumična" ubistva Muslimana posle pada Srebrenice u julu 1995. i usredsredi se na izvođenje dokaza o organizovanom i sistematskom streljanju muslimanskih zarobljenika, tužilaštvo je odgovorilo da "ne postoji pravna razlika" između tih zločina.
I jedna i druga ubistva deo su optužbe za "zajednički zločinački poduhvat eliminisanja bosanskih Muslimana iz Srebrenice, koji se sastojao od nasilnog premeštanja žena, dece i starih i ubistava muškaraca i starijih dečaka", naglasio je tužilac.
Zastupnici optužbe usprotivili su se i predlogu sudija za dalje smanjivanje broja bosanskih opština u optužnici sa 17 na 10 ili 12, uz obrazloženje da bi time bila narušena celovitost dokaznog postupka protiv Karadžića.
Tužilaštvo je ocenilo i da neće moći da okonča izvođenje dokaza protiv Karadžića za godinu dana, ukoliko se ročišta, zbog zauzetosti tri sudnice Tribunala, budu održavala tri puta nedeljno, po tri i po sata, kako je nagovestio sudija Kvon.
Za potpuni dokazni postupak protiv Karadžića, haško tužilaštvo je zatražilo 251 sat, nasuprot sugestiji sudskog veća da bi izvođenje dokaza optužbe moralo trajati do 200 sati.
Tužilaštvo je 1. septembra već predložilo smanjivanje obima optužbi Karadžića i odustajanje od 62 svedoka, ali ne i brisanje bilo koje tačke optužnice.
(agencije/MONDO)
