Bivši predsednik RS Radovan Karadžić optužio je tužioce Tribunala da žele da mu izreknu smrtnu kaznu dužinom procesa, kao što su bivšeg presednika Srbije Slobodana Miloševića "suđenjem oterali u smrt"
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić ocenio je da je odbijanje tužilaštva Haškog tribunala da, na poziv sudskog veća, smanji obim optužbi protiv njega radi bržeg suđenja, "akt političkog kukavičluka".
U međuvremenu Tribunal je imenovao je tri sudije koje će odlučiti o zahtevu Karadžića za izuzeće člana sudskog veća Melvila Berda iz Trinidada i Tobaga.
U podnesku o odobijanju tužilaštva da smanji optužnicu Karadžić tvrdi da to pokazuje da haško tužilaštvo "političke obzire uzdiže iznad pravnih".
Karadžić je tužioce optužio da žele da mu izreknu smrtnu kaznu dužinom procesa, kao što su bivšeg presednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića "suđenjem oterali u smrt".
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
Prošle nedelje tužilaštvo je odbilo je poziv veća predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Kwon) da dodatno smanji obim optužbi protiv Karadžića, ocenivši da bi to bilo protivno interesima pravde.
Podseivši da Pravilnik Tribunala daje sudijama ovlašćenje da ograniče dokazni postupak optužbe, Karadžić je konstatovao da je, "dok su bosanski Muslimani protestujući palili slike sudija na ulicama Sarajeva, tužilaštvo odbilo da omogući sudskom veću zadatak da zadovolji pravdu u ovom predmetu".
Kao dodatak podnesku, odbrana je priložila fotografiju na kojoj se vidi kako, ispred sedišta UN u Sarajevu, članovi udruženja žrtava spaljuju sliku sudija, uključujući i predsedavajućeg Kvona, tokom demonstracija protiv najavljenog smanjivanja obima optužbi protiv Karadžića, 16. septembra ove godine.
"Tužilaštvo bi trebalo da se stidi samo sebe. Predlog tužilaštva da se maratonsko suđenje odvija sprinterskim ritmom pokazuje da, umesto da nauči lekciju iz procesa Slobodanu Miloševiću, tužilaštvo želi da je ponovi. Pošto je uspelo da predsednika Miloševića suđenjem otera u smrt, sada traži istu smrtnu kaznu za Karadžića. Tako će dobiti presudu, a da ne mora da dokaže optužbe", piše u podnesku odbrane.
Karadžić je sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Kwon) pozvao da ne dopusti "takav izopačeni oblik pravde".
Najavljujući da će odgovoriti na sve optužbe koje tokom procesa budu izložene, ako bude imao dovoljno vremena da se pripremi, Karadžić je zaključio da će mu što obimniji bude dokazni postupak tužilaštva, trebati više vremena da se pripremmi.
Prema odluci sudskog veća, suđenje Karadžiću trebalo bi da počne 19. oktobra. Kardžić je na tu odluku uložio žalbu, a prethodno je zatražio da proces bude odložen za 10 meseci.
Tužilaštvo je 1. septembra već predložilo smanjenje obima optužbi Karadžića i odustajanje od 62 svedoka, ali ne i brisanje bilo koje tačke optužnice.
Sudija Kvon je, na poslednjoj statusnoj konferenciji, sugerisao da tužioci odustanu od izvođenja dokaza za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, 4. februara 1994. godine, konstatujući da "postoji kontroverza o tome ko je ispalio granatu".
Kao obrazloženje za odbijanje da odustane od optužbe za zločin na Markalama, tužilac Tiger naveo je da bi time bilo ušteđeno "zanemarljivo vreme", a da bi broj svedoka o opsadi Sarajeva ostao isti.
Tužilaštvo je ocenilo i da neće moći da izvođenje dokaza protiv Karadžića okonča za godinu dana, ukoliko se proces, zbog zauzetosti tri sudnice Tribunala, bude odvijao tri puta nedeljno po tri i po sata, kako je nagovestio sudija Kvon.
Za potpuni dokazni postupak protiv Karadžića, haško tužilaštvo je zatražilo 251 sat, nasuprot sugestiji sudskog veća da bi izvođenje dokaza optužbe moralo trajati do 200 sati.
(agencije/MONDO)
U međuvremenu Tribunal je imenovao je tri sudije koje će odlučiti o zahtevu Karadžića za izuzeće člana sudskog veća Melvila Berda iz Trinidada i Tobaga.
U podnesku o odobijanju tužilaštva da smanji optužnicu Karadžić tvrdi da to pokazuje da haško tužilaštvo "političke obzire uzdiže iznad pravnih".
Karadžić je tužioce optužio da žele da mu izreknu smrtnu kaznu dužinom procesa, kao što su bivšeg presednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića "suđenjem oterali u smrt".
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.
Prošle nedelje tužilaštvo je odbilo je poziv veća predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Kwon) da dodatno smanji obim optužbi protiv Karadžića, ocenivši da bi to bilo protivno interesima pravde.
Podseivši da Pravilnik Tribunala daje sudijama ovlašćenje da ograniče dokazni postupak optužbe, Karadžić je konstatovao da je, "dok su bosanski Muslimani protestujući palili slike sudija na ulicama Sarajeva, tužilaštvo odbilo da omogući sudskom veću zadatak da zadovolji pravdu u ovom predmetu".
Kao dodatak podnesku, odbrana je priložila fotografiju na kojoj se vidi kako, ispred sedišta UN u Sarajevu, članovi udruženja žrtava spaljuju sliku sudija, uključujući i predsedavajućeg Kvona, tokom demonstracija protiv najavljenog smanjivanja obima optužbi protiv Karadžića, 16. septembra ove godine.
"Tužilaštvo bi trebalo da se stidi samo sebe. Predlog tužilaštva da se maratonsko suđenje odvija sprinterskim ritmom pokazuje da, umesto da nauči lekciju iz procesa Slobodanu Miloševiću, tužilaštvo želi da je ponovi. Pošto je uspelo da predsednika Miloševića suđenjem otera u smrt, sada traži istu smrtnu kaznu za Karadžića. Tako će dobiti presudu, a da ne mora da dokaže optužbe", piše u podnesku odbrane.
Karadžić je sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Kwon) pozvao da ne dopusti "takav izopačeni oblik pravde".
Najavljujući da će odgovoriti na sve optužbe koje tokom procesa budu izložene, ako bude imao dovoljno vremena da se pripremi, Karadžić je zaključio da će mu što obimniji bude dokazni postupak tužilaštva, trebati više vremena da se pripremmi.
Prema odluci sudskog veća, suđenje Karadžiću trebalo bi da počne 19. oktobra. Kardžić je na tu odluku uložio žalbu, a prethodno je zatražio da proces bude odložen za 10 meseci.
Tužilaštvo je 1. septembra već predložilo smanjenje obima optužbi Karadžića i odustajanje od 62 svedoka, ali ne i brisanje bilo koje tačke optužnice.
Sudija Kvon je, na poslednjoj statusnoj konferenciji, sugerisao da tužioci odustanu od izvođenja dokaza za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, 4. februara 1994. godine, konstatujući da "postoji kontroverza o tome ko je ispalio granatu".
Kao obrazloženje za odbijanje da odustane od optužbe za zločin na Markalama, tužilac Tiger naveo je da bi time bilo ušteđeno "zanemarljivo vreme", a da bi broj svedoka o opsadi Sarajeva ostao isti.
Tužilaštvo je ocenilo i da neće moći da izvođenje dokaza protiv Karadžića okonča za godinu dana, ukoliko se proces, zbog zauzetosti tri sudnice Tribunala, bude odvijao tri puta nedeljno po tri i po sata, kako je nagovestio sudija Kvon.
Za potpuni dokazni postupak protiv Karadžića, haško tužilaštvo je zatražilo 251 sat, nasuprot sugestiji sudskog veća da bi izvođenje dokaza optužbe moralo trajati do 200 sati.
(agencije/MONDO)
