Apelaciono veće Haškog tribunala je prihvatilo zahtev Florans Artman da joj odloži plaćanje kazne od 7.000 evra na koju je nepravosnažno osuđena zbog nepoštovanja suda, saopštio je danas sud u Hagu.
Prema prvostepenoj presudi, Artman je trebalo da prvu ratu od 3.500 evra uplati Tribunalu do 14. oktobra, a drugu do 14. novembra.
Tribunal je 14. septembra proglasio Artman krivom za nepoštovanje suda jer je 2007. godine u svojoj knjizi "Mir i kazna" i jednom članku na internetu objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
Artman je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte
Posle odlaska sa dužnosti, ona je u svojoj knjizi i jednom tekstu tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu" koji je objavio Bosanski institut, Artman je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Florens Artman, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artman je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je Apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
(Beta)
Prema prvostepenoj presudi, Artman je trebalo da prvu ratu od 3.500 evra uplati Tribunalu do 14. oktobra, a drugu do 14. novembra.
Tribunal je 14. septembra proglasio Artman krivom za nepoštovanje suda jer je 2007. godine u svojoj knjizi "Mir i kazna" i jednom članku na internetu objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
Artman je od 2000. do 2006. bila predstavnica za štampu tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle Del Ponte
Posle odlaska sa dužnosti, ona je u svojoj knjizi i jednom tekstu tvrdila da su tim odlukama sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu" koji je objavio Bosanski institut, Artman je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na suđenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Florens Artman, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artman je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je Apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.