Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je u ponedeljak sudskom veću preciziranu optužnicu protiv Radovana Karadžića, po kojoj bi trebalo da mu se sudi, počev od 26. oktobra.
Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je u ponedeljak sudskom veću preciziranu optužnicu protiv Radovana Karadžića, po kojoj bi trebalo da mu se sudi, počev od 26. oktobra.
Prema ovoj skraćenoj verziji optužnice u odnosu na dokaze koji će biti predstavljeni tokom procesa, koju je tužilaštvo izradilo po nalogu sudskog veća, Karadžić je i dalje optužen po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i dve za genocid tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Optužnica je, međutim, redukovana u delu koji se odnosi na dokazne predloge, pa tako tužilaštvo tokom suđenja neće izvoditi dokaze koji se tiču 20 mesta izvršenja zločina i incidenata u 17 opština u BiH, srebreničkoj enklavi i Sarajevu.
Time je smanjen obim dokaza o konkretnim zločinima u 10 od 27 opština koji će tokom procesa biti izvedeni pred sudskim većem.
Tužilaštvo je ranije odbilo da ukloni optužbe koje se odnose na granatiranje sarajevske pijace Markale 1995. u februaru, kao i pojedinačna ubistva u Srebrenici u julu 1995. godine.
Ova verzija optužnice napisana je na 69 strana, uključujući dodatke.
Karadžić je obavestio sudsko veće da je 16. oktobra prosledio Savetu bezbednosti UN zahtev da izda rezoluciju kojom bi osnažio navodni sporazum o njegovom imunitetu od procesuiranja pred Haškim tribunalom, za koji trvdi da je 1996. godine zaključio sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.
Uz podnesak koji je objavio Tribunal, Karadžić je predstavio i čitav niz dokumenata koje je priložio uz svoj zahtev, kao što su konkretne izjave pojedinih visokih predstavnika međunarodne zajedsnice iz tog perioda, Karla Bilta, Lorda Ovena...
U pismu upućenom predsedavajućem Saveta bezbednosti Le Luong Minhu, Karadžić je objasnio da je Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo da prizna postojanje tog sporazuma i njegov uticaj na proces koji se vodi protiv njega bez rezolucije Saveta bezbednosti.
Karadžić je optužen po dve tačke za genocid i mnoštvo drugih zločina počinjenih nad bosanskim muslimanima, bosanskim Hrvatima i drugim nesrpskim civilima tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
Prvobitna optužnica protiv Karadžića potvrđena je 25. jula 1995. godine. Karadžić je 21. jula 2008. godine uhapšen u Beogradu, posle 12 godina skrivanja, a 30. je prebačen u Hag.
(Tanjug)
Prema ovoj skraćenoj verziji optužnice u odnosu na dokaze koji će biti predstavljeni tokom procesa, koju je tužilaštvo izradilo po nalogu sudskog veća, Karadžić je i dalje optužen po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i dve za genocid tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Optužnica je, međutim, redukovana u delu koji se odnosi na dokazne predloge, pa tako tužilaštvo tokom suđenja neće izvoditi dokaze koji se tiču 20 mesta izvršenja zločina i incidenata u 17 opština u BiH, srebreničkoj enklavi i Sarajevu.
Time je smanjen obim dokaza o konkretnim zločinima u 10 od 27 opština koji će tokom procesa biti izvedeni pred sudskim većem.
Tužilaštvo je ranije odbilo da ukloni optužbe koje se odnose na granatiranje sarajevske pijace Markale 1995. u februaru, kao i pojedinačna ubistva u Srebrenici u julu 1995. godine.
Ova verzija optužnice napisana je na 69 strana, uključujući dodatke.
Karadžić je obavestio sudsko veće da je 16. oktobra prosledio Savetu bezbednosti UN zahtev da izda rezoluciju kojom bi osnažio navodni sporazum o njegovom imunitetu od procesuiranja pred Haškim tribunalom, za koji trvdi da je 1996. godine zaključio sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.
Uz podnesak koji je objavio Tribunal, Karadžić je predstavio i čitav niz dokumenata koje je priložio uz svoj zahtev, kao što su konkretne izjave pojedinih visokih predstavnika međunarodne zajedsnice iz tog perioda, Karla Bilta, Lorda Ovena...
U pismu upućenom predsedavajućem Saveta bezbednosti Le Luong Minhu, Karadžić je objasnio da je Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo da prizna postojanje tog sporazuma i njegov uticaj na proces koji se vodi protiv njega bez rezolucije Saveta bezbednosti.
Karadžić je optužen po dve tačke za genocid i mnoštvo drugih zločina počinjenih nad bosanskim muslimanima, bosanskim Hrvatima i drugim nesrpskim civilima tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
Prvobitna optužnica protiv Karadžića potvrđena je 25. jula 1995. godine. Karadžić je 21. jula 2008. godine uhapšen u Beogradu, posle 12 godina skrivanja, a 30. je prebačen u Hag.
(Tanjug)
