Tužilac Alan Tiger rekao je u uvodnoj reči na suđenju Radovanu Karadžiću u utorak da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger na početku suđenja koje Karadžić bojkotuje.
Vojska RS čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, po rečima tužioca Tigera, ubila je i nezakonito pritvorila pod nehumanim uslovima hiljade, a proterala stotine hiljada nesrba, ostvarujući njegovu politiku etničkog čišćenja u cilju uspostavljanja srpskih teritorija.
Kao dokaz Karadžićeve zločinačke namere, tužilac je citirao njegove reči iz oktobra 1991. da će Muslimani "nestati" i da će, ako dođe do rata u BiH, u Sarajevu "umreti 300.000 Muslimana".
U sprovođenju te namere i ostvarenju cilja - etnički čiste sprske države - Karadžić je koristio i podsticao etničku mržnju i strah među narodima BiH, kazao je tužilac.
Po tužiocu, "Karadžić je nastojao da etnički podeli BiH" i "očisti" teritorije BiH koje je smatrao srpskim od nesrba koje je smatrao večitim neprijateljima.
"Karadžićev krajnji cilj bilo je ujedinjavanje sa Srbijom" i stvaranje "jedinstvene srpske države", a u tome je imao podršku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, naglasio je zastupnik optužbe.
Tiger je naznačio da je i sam Karadžić, po zapisnicima koje poseduje tužilaštvo, potvrdio da je naredio napad na Srebrenicu u julu 1995, posle kojeg su snage VRS sistematski i organizovano ubile više od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, a proterale 25.000 žena, dece i staraca.
Karadžić je to potvrdio tri nedelje posle najvećeg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, naznačio je tužilac.
Kao učesnike u zajedničkom zločinačkom poduhvatu - čiji je cilj bilo trajno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa teritorija zamišljene srpske države, Tiger je naveo i tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, komandanta VRS Ratka Mladića, Biljanu Plavšić i Momčila Krajišnika.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužilac je naveo "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujeidnjenih nacija".
Karadžić, koji se brani sam, nije se prva dva dana suđenja pojavio u sudnici iz protesta što mu, kako tvrdi, Tribunal nije dao dovoljno vremena za pripremu.
Protumačivši da se Karadžić tako odrekao prava da prisustvuje procesu, sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona odlučilo je da, bez zastupnika odbrane, suđenje formalno započne uvodnom rečju tužioca.
Sudija Kvon je ponovo upozorio Karadžića da sudsko veće može odlučiti da mu nametne branioca, ako bude istrajao na odluci da bojkotuje proces kada tužilaštvo, idućeg ponedeljka, završi uvodnu reč.
Kada tužilac okonča uvodnu reč, koja po tumačenju sudskog veća nije deo dokaznog postupka, suđenje, međutim, neće moći da bude nastavljeno izvođenjem dokaza protiv Karadžića sve dok zastupnik odbrane ne bude prisutan u sudnici.
Iz toga proizlazi da će proces morati da bude prekinut sve dok se u sudnici ne pojavi sam Karadžić ili branilac koga mu može nametnuti Tribunal.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice.
Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
Praksa Tribunala pokazala je da procedura za nametanje branioca, ako sudsko veće odluči da je pokrene, nije kratka, tim pre što će optuženi imati pravo da uloži žalbu na takvu eventualnu odluku.
Ukoliko branilac bude nametnut, sud mu mora dati određeno vreme da se pripremi za obiman i komplikovan postupak.
Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces.
On je ranije bio nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.
Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.
Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao.
Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.
"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger na početku suđenja koje Karadžić bojkotuje.
Vojska RS čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, po rečima tužioca Tigera, ubila je i nezakonito pritvorila pod nehumanim uslovima hiljade, a proterala stotine hiljada nesrba, ostvarujući njegovu politiku etničkog čišćenja u cilju uspostavljanja srpskih teritorija.
Kao dokaz Karadžićeve zločinačke namere, tužilac je citirao njegove reči iz oktobra 1991. da će Muslimani "nestati" i da će, ako dođe do rata u BiH, u Sarajevu "umreti 300.000 Muslimana".
U sprovođenju te namere i ostvarenju cilja - etnički čiste sprske države - Karadžić je koristio i podsticao etničku mržnju i strah među narodima BiH, kazao je tužilac.
Po tužiocu, "Karadžić je nastojao da etnički podeli BiH" i "očisti" teritorije BiH koje je smatrao srpskim od nesrba koje je smatrao večitim neprijateljima.
"Karadžićev krajnji cilj bilo je ujedinjavanje sa Srbijom" i stvaranje "jedinstvene srpske države", a u tome je imao podršku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, naglasio je zastupnik optužbe.
Tiger je naznačio da je i sam Karadžić, po zapisnicima koje poseduje tužilaštvo, potvrdio da je naredio napad na Srebrenicu u julu 1995, posle kojeg su snage VRS sistematski i organizovano ubile više od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, a proterale 25.000 žena, dece i staraca.
Karadžić je to potvrdio tri nedelje posle najvećeg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, naznačio je tužilac.
Kao učesnike u zajedničkom zločinačkom poduhvatu - čiji je cilj bilo trajno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa teritorija zamišljene srpske države, Tiger je naveo i tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, komandanta VRS Ratka Mladića, Biljanu Plavšić i Momčila Krajišnika.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužilac je naveo "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujeidnjenih nacija".
Karadžić, koji se brani sam, nije se prva dva dana suđenja pojavio u sudnici iz protesta što mu, kako tvrdi, Tribunal nije dao dovoljno vremena za pripremu.
Protumačivši da se Karadžić tako odrekao prava da prisustvuje procesu, sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona odlučilo je da, bez zastupnika odbrane, suđenje formalno započne uvodnom rečju tužioca.
Sudija Kvon je ponovo upozorio Karadžića da sudsko veće može odlučiti da mu nametne branioca, ako bude istrajao na odluci da bojkotuje proces kada tužilaštvo, idućeg ponedeljka, završi uvodnu reč.
Kada tužilac okonča uvodnu reč, koja po tumačenju sudskog veća nije deo dokaznog postupka, suđenje, međutim, neće moći da bude nastavljeno izvođenjem dokaza protiv Karadžića sve dok zastupnik odbrane ne bude prisutan u sudnici.
Iz toga proizlazi da će proces morati da bude prekinut sve dok se u sudnici ne pojavi sam Karadžić ili branilac koga mu može nametnuti Tribunal.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podigao 1995.
Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu, Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice.
Pretpretresni sudija Ijan Bonomi u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
Praksa Tribunala pokazala je da procedura za nametanje branioca, ako sudsko veće odluči da je pokrene, nije kratka, tim pre što će optuženi imati pravo da uloži žalbu na takvu eventualnu odluku.
Ukoliko branilac bude nametnut, sud mu mora dati određeno vreme da se pripremi za obiman i komplikovan postupak.
Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je prošlog četvrtka obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces.
On je ranije bio nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.
Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk.
Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao.
Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.
Strana štampa o Kardžićevom bojkotu suđenja
Britanski i američki dnevnici pišu danas o tome da se bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nije pojavio na početku svog suđenja u Haškom tribunalu, ocenjujući da on pravni proces izvrgava ruglu.
"Suđenje mora da se nastavi. Posle toliko godina patnje, rođaci hiljada ljudi koji su ubijeni zaslužuju šansu za pravdom", navodi list Njujork tajms u svom komentaru.
Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, nije se juče poijavio na početku suđenja pred Haškim tribunalom iz protesta što mu, kako tvrdi, sud nije daodovoljlno vremena da se pripremi.
Predsedavajući sudija O Gon Kvon zakazao je za danas novu raspravu na kojoj će tužioci dati uvodnu reč. Karadžićev pravni savetnik rekao je da se on ni danas neće pojaviti u sudnici.
Njujork tajms podseća da je trebalo 13 godina velikih međunarodnih pritisaka da srpske vlasti uhapse Karadžića koji se skrivao u Beogradu kao iscelitelj.
List ističe da Karadžic koristi taktiku bivšeg predsednika SRJ Slobodana Milosevića i izgleda odlučan da odugovlači stvari i dodaje da, iako sud mora Karadižću da obezbedi odgovarajuća prava "ne može da mu dozvoli da kontroliše suđenje".
Britanski dnevnik Fajnašel tajms piše da je prvo ročište, umesto da bude početak velikog suđenja, preraslo u veliku frustraciju jer su se sudije suočile sa praznom stolicom.
List Gardijan piše o velikom nezadovoljstvu žena iz Srebrenice, udovica i majki ubijenih Muslimana, koje su autobusom došle u Hag da bi prisustvovale početku suđenja.
List Tajms optužuje Karadžića za ismevanje pravde i ocenjuje da sudije Tribunala ne bi smele da mu odobre dodatno vreme da pripremi odbranu.
Za to je već imao godinu dana, zapravo je imao i 13 godina pre hapšenja dok je kao bio-energetičar lečio naivne klijente, piše Tajms i poziva Tribunal da brzo odluči kako će dalje.
List kaže da postoje dve mogućnosti - ili da Karadžić silom bude ižveden iz svoje zatvorske ćelije i odveden u sudnicu, ili da mu bude nametnut advokat.
Tajms kaže da bi bilo bolje da mu se nametne advokat ali ako je Karadžić odlučan da i dalje ometa suđenje i njegovo prisilno odvođenje u sudnicu bi bila "primerena primena sudske procedure" i ističe da žrtve masakra u Srebrenici nisu imale mogućnost da se okrenu i odu.
"To se ne sme dozvoliti ni čoveku koji je optužen za najveći masakr nad civilima u Evropi od Drugog svetskog rata", kaze Tajms.
(agencije/MONDO)
"Suđenje mora da se nastavi. Posle toliko godina patnje, rođaci hiljada ljudi koji su ubijeni zaslužuju šansu za pravdom", navodi list Njujork tajms u svom komentaru.
Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, nije se juče poijavio na početku suđenja pred Haškim tribunalom iz protesta što mu, kako tvrdi, sud nije daodovoljlno vremena da se pripremi.
Predsedavajući sudija O Gon Kvon zakazao je za danas novu raspravu na kojoj će tužioci dati uvodnu reč. Karadžićev pravni savetnik rekao je da se on ni danas neće pojaviti u sudnici.
Njujork tajms podseća da je trebalo 13 godina velikih međunarodnih pritisaka da srpske vlasti uhapse Karadžića koji se skrivao u Beogradu kao iscelitelj.
List ističe da Karadžic koristi taktiku bivšeg predsednika SRJ Slobodana Milosevića i izgleda odlučan da odugovlači stvari i dodaje da, iako sud mora Karadižću da obezbedi odgovarajuća prava "ne može da mu dozvoli da kontroliše suđenje".
Britanski dnevnik Fajnašel tajms piše da je prvo ročište, umesto da bude početak velikog suđenja, preraslo u veliku frustraciju jer su se sudije suočile sa praznom stolicom.
List Gardijan piše o velikom nezadovoljstvu žena iz Srebrenice, udovica i majki ubijenih Muslimana, koje su autobusom došle u Hag da bi prisustvovale početku suđenja.
List Tajms optužuje Karadžića za ismevanje pravde i ocenjuje da sudije Tribunala ne bi smele da mu odobre dodatno vreme da pripremi odbranu.
Za to je već imao godinu dana, zapravo je imao i 13 godina pre hapšenja dok je kao bio-energetičar lečio naivne klijente, piše Tajms i poziva Tribunal da brzo odluči kako će dalje.
List kaže da postoje dve mogućnosti - ili da Karadžić silom bude ižveden iz svoje zatvorske ćelije i odveden u sudnicu, ili da mu bude nametnut advokat.
Tajms kaže da bi bilo bolje da mu se nametne advokat ali ako je Karadžić odlučan da i dalje ometa suđenje i njegovo prisilno odvođenje u sudnicu bi bila "primerena primena sudske procedure" i ističe da žrtve masakra u Srebrenici nisu imale mogućnost da se okrenu i odu.
"To se ne sme dozvoliti ni čoveku koji je optužen za najveći masakr nad civilima u Evropi od Drugog svetskog rata", kaze Tajms.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.