Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić doputovala je danas oko 14 časova u Beograd avionom Vlade Republike Srpske iz Švedske, gde je odslužila kaznu za ratne zločine počinjene u BiH.
Plavšić nije izašla ni na glavni izlaz ni na VIP izlaz aerodroma, pa novinari pretpostavljaju da je automobil dočekao na pisti, odakle ju je preuzeo premijer Republike Srpske Milorad Dodik i otpratio do stana na Vračaru.
Pred ulazom u zgradu u Katanićevoj ulici bilo je nekoliko građana, koji su je dočekali, kao i brojni fotoreporteri i TV-snimatelji.
Plavšić je novinarima ispred zgrade kratko rekla da se oseća slobodno i da će im se uskoro obratiti. U izjavi Radio-televiziji Srbije ispred stana na Vračaru, ona je rekla da će ostati sa porodicom u Beogradu ali da "jedva čeka da ode u Banjaluku i vidi prijatelje".
"Plavšić je jutros prevezena na međunarodni aerodrom Arland. Njen pritvor u Švedskoj je okončan kad je ušla u avion i napustila Švedsku", rekao je šef švedske službe za zatvorske i uslovne kazne Lars Nilen.
Fotogaleriju dolaska Biljane Plavšić u Beograd možete pogledati OVDE.
Biljana Plavšić je, prema navodima lista Dagens Niheter, dovezena u pratnji policijskih vozila na aerodromsku pistu i ukrcala se u avion tipa "cesna".
Bivša predsednica RS ima i državljanstvo Srbije, pa će živeti u svom stanu u Beogradu.
Svetozar Mihajlović, član Odbora za podršku Biljani Plavšić je izjavio da će ona po dolasku u Srbiju posetiti brata i snaju koji žive u Beogradu.
On je apelovao na medije da je ostave na nekoliko dana "da se posveti porodici i odlasku u crkvu".
Dnevni list "Blic" piše da od trenutka kada avion Plavšićeve bude sleteo na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”, ona će imati zaštitu MUP Srbije.
Kako su za ovaj list rekli u vrhu MUP, policija će obezbeđivati Plavšićevu sve do konačne procene njene bezbednosti, koju ovoga trenutka obavljaju domaće tajne službe.
Pripadnici MUP su biti raspoređeni na mesto prebivališta bivše predsednice RS.
Nakon posete snaji i bratu Plavšićeva će posetiti Banjaluku i Bijeljinu, gde će prisustvovati promociji knjige koju je napisao sveštenik sa kojim je kontaktirala dok je bila u zatvoru.
Biljana Plavšić je u Švedskoj odslužila dve trećine 11-godišnje kazne na koliko je osuđena pred Haškim tribunalom za zločine nad nesrbima tokom rata u BiH.
Švedska vlada donela je odluku o njenom puštanju prošlog četvrtka nakon što je Haški tribunal sredinom septembra odobrio prevremeno puštanje na slobodu bivše predsednice RS.
Bivša predsednica RS priznala je u oktobru 2002. krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 opština u BiH 1992. Tribunal je Biljanu Plavšić u februaru 2003. osudio na 11 godina zatvora.
Plavšić nije izašla ni na glavni izlaz ni na VIP izlaz aerodroma, pa novinari pretpostavljaju da je automobil dočekao na pisti, odakle ju je preuzeo premijer Republike Srpske Milorad Dodik i otpratio do stana na Vračaru.
Pred ulazom u zgradu u Katanićevoj ulici bilo je nekoliko građana, koji su je dočekali, kao i brojni fotoreporteri i TV-snimatelji.
Plavšić je novinarima ispred zgrade kratko rekla da se oseća slobodno i da će im se uskoro obratiti. U izjavi Radio-televiziji Srbije ispred stana na Vračaru, ona je rekla da će ostati sa porodicom u Beogradu ali da "jedva čeka da ode u Banjaluku i vidi prijatelje".
"Plavšić je jutros prevezena na međunarodni aerodrom Arland. Njen pritvor u Švedskoj je okončan kad je ušla u avion i napustila Švedsku", rekao je šef švedske službe za zatvorske i uslovne kazne Lars Nilen.
Fotogaleriju dolaska Biljane Plavšić u Beograd možete pogledati OVDE.
Biljana Plavšić je, prema navodima lista Dagens Niheter, dovezena u pratnji policijskih vozila na aerodromsku pistu i ukrcala se u avion tipa "cesna".
Bivša predsednica RS ima i državljanstvo Srbije, pa će živeti u svom stanu u Beogradu.
Svetozar Mihajlović, član Odbora za podršku Biljani Plavšić je izjavio da će ona po dolasku u Srbiju posetiti brata i snaju koji žive u Beogradu.
On je apelovao na medije da je ostave na nekoliko dana "da se posveti porodici i odlasku u crkvu".
Dnevni list "Blic" piše da od trenutka kada avion Plavšićeve bude sleteo na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”, ona će imati zaštitu MUP Srbije.
Kako su za ovaj list rekli u vrhu MUP, policija će obezbeđivati Plavšićevu sve do konačne procene njene bezbednosti, koju ovoga trenutka obavljaju domaće tajne službe.
Pripadnici MUP su biti raspoređeni na mesto prebivališta bivše predsednice RS.
Nakon posete snaji i bratu Plavšićeva će posetiti Banjaluku i Bijeljinu, gde će prisustvovati promociji knjige koju je napisao sveštenik sa kojim je kontaktirala dok je bila u zatvoru.
Biljana Plavšić je u Švedskoj odslužila dve trećine 11-godišnje kazne na koliko je osuđena pred Haškim tribunalom za zločine nad nesrbima tokom rata u BiH.
Švedska vlada donela je odluku o njenom puštanju prošlog četvrtka nakon što je Haški tribunal sredinom septembra odobrio prevremeno puštanje na slobodu bivše predsednice RS.
Bivša predsednica RS priznala je u oktobru 2002. krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 opština u BiH 1992. Tribunal je Biljanu Plavšić u februaru 2003. osudio na 11 godina zatvora.
Jedina žena osuđena za zločine u SFRJ
Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, koja je danas puštena na slobodu iz zatvora u jedina je žena koju je Haški tribunal optužio i osudio zbog ratnih zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Biljana Plavšić se dobrovoljno predala sudu u Hagu odmah pošto je optužena u januaru 2001.
Bivša predsednica RS priznala je u oktobru 2002. krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 opština u BiH 1992.
Plavšićeva (79) je osuđena je 27. februara 2003. godine na 11 godina zatvora u skladu sa dogovorom postignutim sa Tužilaštvom da joj, ukoliko prizna krivicu za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i zločine protiv čovečnosti, budu ukinute preostale dve tačke optužnice.
Iako je odbijala da se pojavi kao svedok na suđenjima bivšim liderima bosanskih Srba i bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću, u slučaju bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčilu Krajišniku je bila primorana na to sudskim nalogom i svoj iskaz je dala u julu 2006.
Biolog po struci i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu sve do raspada SFRJ, Plavšićeva je u politiku ušla 1990. godine kada je, zajedno sa univezitetskim kolegom Nikolom Koljevićem, pristupila Srpskoj demokratskoj strani (SDS) Radovana Karadžića.
Na izborima 1990. godine izabrana je za člana tronacionalnog Predsedništva BiH na čelu sa Alijom Izetbegovićem.
Uoči izbijanja rata 1992. godine, Plavšić i Koljević su napustili Predsedništvo.
Plavšićeva je potom obavljala dužnost jednog od dva potpredsednika RS, a 14. septembra predsednik RS Radovan Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na nju.
Na izborima održanim iste godine izbarana je za predsednika, a tu funkciju obavljala je do 1998. godine. Iz SDS je isključena 1997. godine i potom je osnovala stranku Srpski narodni savez.
Tribunalu, koji je bio optužio za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zloočine nad bosanskim muslimanima i Hrvatima i teške povrede Ženevske konvencije, dobrovoljno predala 10. januara 2001. godine.
Prvi put pred sudom je istupila 11. januara iste godine kada se izjasnila se da nije kriva ni po jednoj tački optužnice.
Tokom boravka u švedskom zatvoru napisala je i objavila knjigu "Svedočenja" u kojoj piše o svom viđenju na dešavanja tokom rata u Bosni i daje posebno negativnu sliku o tadašnjem predsedniku RS Radovanu Karadžiću, kojem upravo treba da počne suđenje u Hagu.
Biljana Plavšić se dobrovoljno predala sudu u Hagu odmah pošto je optužena u januaru 2001.
Bivša predsednica RS priznala je u oktobru 2002. krivicu za progon Muslimana i Hrvata u 37 opština u BiH 1992.
Plavšićeva (79) je osuđena je 27. februara 2003. godine na 11 godina zatvora u skladu sa dogovorom postignutim sa Tužilaštvom da joj, ukoliko prizna krivicu za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i zločine protiv čovečnosti, budu ukinute preostale dve tačke optužnice.
Iako je odbijala da se pojavi kao svedok na suđenjima bivšim liderima bosanskih Srba i bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću, u slučaju bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčilu Krajišniku je bila primorana na to sudskim nalogom i svoj iskaz je dala u julu 2006.
Biolog po struci i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu sve do raspada SFRJ, Plavšićeva je u politiku ušla 1990. godine kada je, zajedno sa univezitetskim kolegom Nikolom Koljevićem, pristupila Srpskoj demokratskoj strani (SDS) Radovana Karadžića.
Na izborima 1990. godine izabrana je za člana tronacionalnog Predsedništva BiH na čelu sa Alijom Izetbegovićem.
Uoči izbijanja rata 1992. godine, Plavšić i Koljević su napustili Predsedništvo.
Plavšićeva je potom obavljala dužnost jednog od dva potpredsednika RS, a 14. septembra predsednik RS Radovan Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na nju.
Na izborima održanim iste godine izbarana je za predsednika, a tu funkciju obavljala je do 1998. godine. Iz SDS je isključena 1997. godine i potom je osnovala stranku Srpski narodni savez.
Tribunalu, koji je bio optužio za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zloočine nad bosanskim muslimanima i Hrvatima i teške povrede Ženevske konvencije, dobrovoljno predala 10. januara 2001. godine.
Prvi put pred sudom je istupila 11. januara iste godine kada se izjasnila se da nije kriva ni po jednoj tački optužnice.
Tokom boravka u švedskom zatvoru napisala je i objavila knjigu "Svedočenja" u kojoj piše o svom viđenju na dešavanja tokom rata u Bosni i daje posebno negativnu sliku o tadašnjem predsedniku RS Radovanu Karadžiću, kojem upravo treba da počne suđenje u Hagu.
Fila: Plavšićevu niko ne može vratiti u zatvor
Advokat Toma Fila izjavio je danas da je pravna pozicija nekadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić ista kao da je izdržala celu kaznu i je niko više ne može vratiti u zatvor.
Shodno pravilima Haškog tribunala, uslovni otpust posle izdržane dve trećine kazne dozvoljava se haškim osuđenicima gotovo bez izuzetka, mada nije automatsko pravilo, rekao je Fila Tanjugu.
Advokat Fila, koji je učestvovao u više procesa pred Haškim tribunalom na strani odbrane, rekao je da je u vreme dok je predsednik Trbunala bio američki sudija Teodor Meron uslovni otpust bio pravilo bez izuzetka.
"Međutim, sada dolazi do sukoba između Tribunala i lokalnog pravosuđa koje im pruža otpor i koje traži da ako neko izdržava kaznu kod njih treba da se podvede pod njihove zakone, tako da je tu bio problem između Švedske i Tribunala i Italije i Tribunala u nekim slučajevima", objasnio je Fila.
On je ukazao da uslovni otpust, prema pravilima Tribunala, nije beneficija, već pravo koje pripada svakom osuđenom pred tim sudom, koji posle dve trećine izdržane kazne može da izađe, zahvaljajući svom ponašanju u zatvoru.
"Plavšićeva je izdržala kaznu. Njena pravna pozicija je ista kao da je izdržala celu kaznu. Niko ne može da je vrati nazad", naveo je Fila i podsetio da je bivša predsednica RS izdržala gotovo osam godina od 11 na koliko je osuđena.
Shodno pravilima Haškog tribunala, uslovni otpust posle izdržane dve trećine kazne dozvoljava se haškim osuđenicima gotovo bez izuzetka, mada nije automatsko pravilo, rekao je Fila Tanjugu.
Advokat Fila, koji je učestvovao u više procesa pred Haškim tribunalom na strani odbrane, rekao je da je u vreme dok je predsednik Trbunala bio američki sudija Teodor Meron uslovni otpust bio pravilo bez izuzetka.
"Međutim, sada dolazi do sukoba između Tribunala i lokalnog pravosuđa koje im pruža otpor i koje traži da ako neko izdržava kaznu kod njih treba da se podvede pod njihove zakone, tako da je tu bio problem između Švedske i Tribunala i Italije i Tribunala u nekim slučajevima", objasnio je Fila.
On je ukazao da uslovni otpust, prema pravilima Tribunala, nije beneficija, već pravo koje pripada svakom osuđenom pred tim sudom, koji posle dve trećine izdržane kazne može da izađe, zahvaljajući svom ponašanju u zatvoru.
"Plavšićeva je izdržala kaznu. Njena pravna pozicija je ista kao da je izdržala celu kaznu. Niko ne može da je vrati nazad", naveo je Fila i podsetio da je bivša predsednica RS izdržala gotovo osam godina od 11 na koliko je osuđena.
Protest zeničkih zatvorenika
Uprava zeničkog zatvora potvrdila za Fenu da je, veća grupa osuđenika u znak protesta zbog oslobađanja Plavšićeve “zašila sebi usta”.
Iz uprave je saopšeno da je neposredan povod za ovakav potez osuđenika prevremeno puštanje na slobodu Biljane Plavšić koja je amnestirana za jednu trećinu kazne, a osobama koje protestuju ta se prava duži niz godina uskraćuju.
“U toku su pregovori sa osuđenicima u kojima učestvuju čelnici zatvora i socijalni radnici.”
(agencije/MONDO)
Iz uprave je saopšeno da je neposredan povod za ovakav potez osuđenika prevremeno puštanje na slobodu Biljane Plavšić koja je amnestirana za jednu trećinu kazne, a osobama koje protestuju ta se prava duži niz godina uskraćuju.
“U toku su pregovori sa osuđenicima u kojima učestvuju čelnici zatvora i socijalni radnici.”
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.