Ove likvidacije su presudile vođi balkanskog narko kartela.
Suđenje Zijadu Turkoviću i ostalim članovima njegove kriminalne organizacije u Bosni i Hercegovini bilo je praćenije od današnjih rijalitija, a Turković je 2015. godine osuđen na 40 godina robije zbog najtežih krivičnih dela. Cela mafijaška narko grupa je ukupno dobila 95 godina zatvora.
Grupa je osuđena zbog likvidacije Mithata Mekića i njegove trudne devojke Lusije Salas-Kortez, ubistva Marija Tolića i Vernera Ajdarija, kao i za pljačku Sarajevskog aerodroma, odakle je ukradeno 2,5 miliona KM. Osuđeni su i zbog više pokušaja likvidacija, otimanja deonica fabrike čarapa "Ključ", kao i za međunarodnu trgovinu kokainom i heroinom.
Uprkos brojnim zlodelima, upravo je ubistvo trudnice i njenog partnera bilo najbrutalnije i izazvalo najviše pažnje. Mithat Mekić iz Novog Pazara pronađen je izmasakriran zajedno sa svojom devojkom Lusijom (26). Kada su tela pronađena, sumnjalo se da je iz tela 26-godišnje bolivijske državljanke, pre ubistva, izrezana beba iz stomaka.
Tokom suđenja su u materijalnim dokazima predstavljene fotografije njihovih tela koja su nađena zazidana, nakon što su ih ubice polile živim krečom. Jedan od dokaza bila je i užasavajuća fotodokumentacija obdukcije pronađenih i ekshumiranih tela Mekića i Bolivijke. Naime, na fotografijama, prezentiranim putem grafoskopa, jasno su se videli načini njihove likvidacije, ali i posteljica i fetus dečaka koji je, što se ispostavilo DNK analizom, nerođeni sin Mithata Mekića.
Na fotografijama se jasno videla lobanja Mekića i dve rupe nastale od dva ispaljena hica u glavu, ali i još šest koji su ispaljeni u grudni koš. Kada je u pitanju Salas Kortes, ona je pogođena sa pet hitaca, jednim u glavu i četiri u grudni koš.
Prema optužnici, za likvidaciju Mekića i Salas Kortez, Turković se dogovorio sa Seadom Dumanjićem (osuđen po nagodbi, op.a), optuženim Milenkom Lakićem (glavnim Turkovićevim ubicom), svedokom/pokajnikom Isljamom Kalenderom i Rajkom Milovanovićem (ubijenim članom zločinačke organizacije), a ona je izvršena u noći sa 1. na 2. mart 2010. godine.
KRV JE BILA SVUDA, IZGLEDALO JE KAO KLANICA! Zijad Turković izrešetao trudnicu i njenog dečka, beba isečena iz stomaka?!
Kada je u pitanju ubistvo Mekića i njegove devojke Salas Kortez, svedok Sead Dumanjić je pojasnio da su u to vreme za Mekića radili Fadil Aljović i Hajrudin Memović (osuđen na pet godine zatvora nakon potpisivanja sporazuma o priznanju krivice s Tužilaštvom BiH, op. a.).
"Oni su u to vreme živeli u kući sa Mekićem i Kortez u Binježevu kod Hadžića". Prema iskazu svedoka, dogovoreno je da oni ključ od Mekićeve kuće daju Dumanjiću, a da ga on preda Turkoviću.
Tu noć je Memović sa svojom devojkom otišao u kafić Tekila u Hadžićima, gde se našao s Dumanjićem i dao mu ključeve kuće koje je on, kako stoji u optužnici, predao Turkoviću. Za to vreme optuženi Fadil Aljević je u Sarajevu čekao da Turković, Lakić i Milovanović ubiju Mekića i Salas Kortez. Milovanović je ostao u autu, a Lakić i Turković su otključali vrata, ušli u kuću i Mekića i Lusiju izrešetali heklerom. Potom su, kako je navedeno u optužnici, obavestili Dumanjića i Kalendera o ubistvu.
"Od Memovića sam uzeo ključ od Mekićeve kuće. Dogovor je bio da ih Turković i još jedna osoba, a kasnije sam saznao da je to bio Lakić, ubiju i spakuju tela u gepek, a da Isljam Kalender i ja odvezemo i zakopamo tela. Ja sam od Memovića uzeo ključ i odneo ga Turkoviću, koji me je čekao 100 metara dalje u Hadžićima. Kalender je ostao na cesti sa Memovićem. U Memovićevom autu bila je njegova devojka. Potom sam se vratio i kazao Memoviću da mora biti s nama dok se sve ne završi te smo Kalender, Memović, njegova devojka i ja sedeli u jednom kafiću. Kada je stigla poruka da je sve gotovo, Memovića i njegovu devojku sam pustio. Rekao sam im: 'Idite, uživajte'", pojasnio je Dumanjić.
Prema navodima iz optužnice, nakon što su obavešteni, Dumanjić i Kalender dolaze na mesto događaja, iznose tela, stavljaju ih u automobil i voze u pravcu Šavnika, gde ih sakrivaju u blizini Dumanjićeve vikendice. Sutradan su Dumanjić, Kalender i Milovanović tela ukopali u neposrednoj blizini Dumanjićeve vikendice, prethodno ih posuvši živim krečom. Potom su pozvali Aljevića i Memovića, koji odlaze do kuće ubistva, zaključavaju je i napuštaju BiH, a dan kasnije lokaciju proverava Turković koji zaključuje da su tela plitko zakopana i naređuje Dumanjiću, Kalenderu i Milovanoviću da ih premeste i dublje zakopaju, što su oni, prema optužnici, i uradili.
Dumanjić je svedočio da je Turković trebalo da zakopa tela odmah nakon ubistva, ali da dogovor nije ispoštovao, pa opisao mesto zločina.
"Kada smo došli, tela nisu bila spakovana u gepeku nego na mestu gde su ubijeni. U dnevnom boravku bilo je puno krvi, a Mekić i njegova devojka izrešetani. Izgledalo je kao klanica. Ja sam izašao iz kuće, seo u auto i odvezao se. Nazvao sam Turkovića, a on mi je rekao da su bili teški pa da nije mogao da ih spakuje, pa sam se vratio u kuću. Kalender i ja smo umotali tela i stavili ih u gepek 'passata'. Kalender je vozio 'passata', a ja sam blindom išao za njim", kazao je tada Dumanjić.
(Mondo)
