Šefovi diplomatija NATO odobrili su danas Akcioni plan za članstvo Crnoj Gori, dok će Bosna i Hercegovina morati na čekanje dok ne sprovede nužne reforme.
Šefovi diplomatija NATO odobrili su danas Akcioni plan za članstvo (MAP) Crnoj Gori, dok će Bosna i Hercegovina (BIH) morati na čekanje dok ne sprovede nužne reforme.
U četvrtak do kasno u noć i u petak iza scena vodila se žučna rasprava između Turske, koja je insistirala da se MAP odobri i BiH, i Nemačke, Britanije i SAD, koje smatraju da je BiH politički suviše podeljena i nestabilna za Akcioni plan za članstvo.
Kako navodi Radio Slobodna Evropa, Akcioni plan ključni je korak ka punopravnom članstvu u atlantskoj vojnoj alijansi.
Sledeća šansa za BiH je u aprilu 2010. godine.
Uoči rasprave o BiH turski ministar Ahmet Davutoglu sazvao je poseban susret "prijatelja Bosne".
U toj grupi zemalja su, pored Turske, i Albanija, Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Slovačka, Norveška i Španija, kao i još neke manje zemlje Atlantskog saveza.
Zemlje koje se protive prijemu BiH u MAP smatraju kako BiH nije u potpunosti suverena država, jer je i dalje pod kontrolom međunarodne zajednice.
Postoji i dugoročni strah da unutrašnje podele i nesređenost BiH mogu predstavljati veliki problem za NATO, jer budući članovi uživaju pravo veta na odluke Alijanse.
S druge strane, države koje smatraju da bi BiH trebalo da dobije zeleno svetlo za MAP tvrde da bi to upravo doprinelo stabilnosti zemlje i regiona.
One podsećaju da je BIH nedavno primljena za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN i napominju da je članstvo u NATO jedino što podržavaju sva tri konstitutivna naroda u BiH.
(Fonet)
U četvrtak do kasno u noć i u petak iza scena vodila se žučna rasprava između Turske, koja je insistirala da se MAP odobri i BiH, i Nemačke, Britanije i SAD, koje smatraju da je BiH politički suviše podeljena i nestabilna za Akcioni plan za članstvo.
Kako navodi Radio Slobodna Evropa, Akcioni plan ključni je korak ka punopravnom članstvu u atlantskoj vojnoj alijansi.
Sledeća šansa za BiH je u aprilu 2010. godine.
Uoči rasprave o BiH turski ministar Ahmet Davutoglu sazvao je poseban susret "prijatelja Bosne".
U toj grupi zemalja su, pored Turske, i Albanija, Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Slovačka, Norveška i Španija, kao i još neke manje zemlje Atlantskog saveza.
Zemlje koje se protive prijemu BiH u MAP smatraju kako BiH nije u potpunosti suverena država, jer je i dalje pod kontrolom međunarodne zajednice.
Postoji i dugoročni strah da unutrašnje podele i nesređenost BiH mogu predstavljati veliki problem za NATO, jer budući članovi uživaju pravo veta na odluke Alijanse.
S druge strane, države koje smatraju da bi BiH trebalo da dobije zeleno svetlo za MAP tvrde da bi to upravo doprinelo stabilnosti zemlje i regiona.
One podsećaju da je BIH nedavno primljena za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN i napominju da je članstvo u NATO jedino što podržavaju sva tri konstitutivna naroda u BiH.
(Fonet)
