Hrvatska je danas u Briselu, na sastanku ministara spoljnih poslova članica Evropske unije, dobila potvrdu za ulazak u završnicu pregovora o članstvu.
Za razliku od nje Makedonija i Bosna i Hercegovina će se više pomučiti u procesu pridruživanja.
Briselska adminstracija će, kako je saopšteno, do kraja decembra početi da piše ugovor o pristupanju Hrvatske EU, a odobren je i finansijski plan za prve dve godine članstva.
Prema dosadašnjoj praksi, ugovor o pristupanju nove članice i računicu koliko će ona koštati EU u Briselu se počinju pripremati pola godine pre mogućeg završetka pregovora.
Pristupni ugovor, koji će sadržavati i očekivani datum ulaska, zvaničnici Hrvatske i članica Unije potpisaće kad se zatvori i poslednje poglavlje pregovora.
Nakon toga, predstoji potvrđivanje tog ugovora unutar članica, što može trajati približno godinu dana.
Evropska komisija računa da bi 2012. mogla biti prva godina punopravnog članstva Hrvatske, pa bi te i naredne godine, na osnovu odobrenih projekata, Zagreb iz fondova EU mogao povući ukupno nešto više od dve milijarde evra.
S druge strane, njena godišnja članarina iznosila bi 600 miliona evra.
Ministri spoljnih poslova EU su nabrojali šta još očekuju od hrvatskih vlasti - pre svega reformu sudstva, borbu protiv korupcije i puno ispunjavanje zahteva Haškog suda.
Nakon što im je glavni haški tužilac Serž Bramerc ponovio svoju prošlonedeljnu ocenu datu pred savetom bezbednosti, ministri su pohvalili poslednje poteze hrvatskih vlasti u potrazi za artiljerijskim dnevnicima vezanim za suđenje hrvatskim generalima za ratne zločine u "Oluji", ali su izrazili žaljenje što još nema konkretnih i zadovoljavajućih rezultata.
Zbog nesaradnje s Hagom Velika Britanija, Holandija, Belgija i Finska protive se otvaranju ključnog poglavlja pregovora o sudstvu i osnovnim pravima.
Ministri inostranih poslova izrazili su "zabrinutost zbog razvoja i političke situacije u Bosni i Hercegovini" (BiH) i pozvali političke vođe u toj zemlji da hitno ubrzaju evropske reforme.
Šefovi evropskih diplomatija su u zaključcima zasedanja podvukli da je "za napredak nužno da lideri BiH dele viziju o zajedničkoj budućnosti i da imaju političku volju da sprovedu uslove za evropsku integraciju".
Savet ministara primio je k znanju da je BiH postigla pomak u sprovođenju merila u dijalogu za ukidanje viza EU, kao i da zadovoljavajuće primenjuje Prelazni trgovinski sporazum s EU.
Evropski ministri pozvali su BiH da ostvari preostale ciljeve i uslove neophodne za zatvaranje Ureda visokog predstavnika, a dali su i punu podršku delovanju visokog predstavnika Valentina Incka.
Sve dok Ured visokog predstavnika ne bude prenesen na predstavnika EU, "Savet ministara neće moći da razmotri kandidaturu BiH za članstvo" u EU.
U zaključcima se naglašava da, iako ustavne promene u BiH nisu uslov za zatvaranje Ureda visokog predstavnika, nužno je da BiH pokrene početni "paket" ustavnih promena da bi se "uspostavila funkcionalna država i ustavni okvir u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima".
EU je podeljena i o pitanju pokretanja pregovora o prijemu Makedonije zbog njenog spora s Grčkom o imenu države, izjavio je francuski državni sekretar zadužen za evropska pitanja Pjer Leluš.
Šefovi diplomatija Evropske unije su u Briselu razmatrali nacrt teksta u kojem se predlaže ponovni sastanak "u martu 2010. godine, s ciljem da se odredi datum za početak pregovora o prijemu".
Zemlje članice EU su podeljene po tom pitanju, "jer Grčka ne želi da bude vezana za bilo koji datum", rekao je Leluš posle sastanka u Briselu.
"Dve teze se sukobljavaju - jedna teza govori da su pregovori (s Makedonijom) u interesu EU jer je to važno za proces stabilizacije Balkana, ali se protivi drugom principu, a to je solidarnost" s Grčkom, rekao je Leluš.
Prema diplomatskim izvorima, zbog nedostatka dogovora, rasprava o tom pitanju je odložena za sutra.
U nacrtu teksta se navodi da je Makedonija učinila određeni napredak "u nizu važnih oblasti", premda treba da nastavi svoje reforme.
Makedonija je kandidat za EU od decembra 2005. godine i želi da počne pregovore o prijemu pre kraja godine.
Početak pregovora je dobio zeleno svetlo Evropske komisije u oktobru, ali nije još EU.
Grčka je u aprilu 2008. godine blokirala proces prijema Makedonije u NATO i zapretila da će isto učiniti i za EU.
Grčka od 1991. godine ne priznaje Makedoniju kao državu pod tim imenom, jer smatra da ona time izražava pretenzije prema njenoj istoimenoj severnoj oblasti.
(agencije/MONDO)
Za razliku od nje Makedonija i Bosna i Hercegovina će se više pomučiti u procesu pridruživanja.
Briselska adminstracija će, kako je saopšteno, do kraja decembra početi da piše ugovor o pristupanju Hrvatske EU, a odobren je i finansijski plan za prve dve godine članstva.
Prema dosadašnjoj praksi, ugovor o pristupanju nove članice i računicu koliko će ona koštati EU u Briselu se počinju pripremati pola godine pre mogućeg završetka pregovora.
Pristupni ugovor, koji će sadržavati i očekivani datum ulaska, zvaničnici Hrvatske i članica Unije potpisaće kad se zatvori i poslednje poglavlje pregovora.
Nakon toga, predstoji potvrđivanje tog ugovora unutar članica, što može trajati približno godinu dana.
Evropska komisija računa da bi 2012. mogla biti prva godina punopravnog članstva Hrvatske, pa bi te i naredne godine, na osnovu odobrenih projekata, Zagreb iz fondova EU mogao povući ukupno nešto više od dve milijarde evra.
S druge strane, njena godišnja članarina iznosila bi 600 miliona evra.
Ministri spoljnih poslova EU su nabrojali šta još očekuju od hrvatskih vlasti - pre svega reformu sudstva, borbu protiv korupcije i puno ispunjavanje zahteva Haškog suda.
Nakon što im je glavni haški tužilac Serž Bramerc ponovio svoju prošlonedeljnu ocenu datu pred savetom bezbednosti, ministri su pohvalili poslednje poteze hrvatskih vlasti u potrazi za artiljerijskim dnevnicima vezanim za suđenje hrvatskim generalima za ratne zločine u "Oluji", ali su izrazili žaljenje što još nema konkretnih i zadovoljavajućih rezultata.
Zbog nesaradnje s Hagom Velika Britanija, Holandija, Belgija i Finska protive se otvaranju ključnog poglavlja pregovora o sudstvu i osnovnim pravima.
Ministri inostranih poslova izrazili su "zabrinutost zbog razvoja i političke situacije u Bosni i Hercegovini" (BiH) i pozvali političke vođe u toj zemlji da hitno ubrzaju evropske reforme.
Šefovi evropskih diplomatija su u zaključcima zasedanja podvukli da je "za napredak nužno da lideri BiH dele viziju o zajedničkoj budućnosti i da imaju političku volju da sprovedu uslove za evropsku integraciju".
Savet ministara primio je k znanju da je BiH postigla pomak u sprovođenju merila u dijalogu za ukidanje viza EU, kao i da zadovoljavajuće primenjuje Prelazni trgovinski sporazum s EU.
Evropski ministri pozvali su BiH da ostvari preostale ciljeve i uslove neophodne za zatvaranje Ureda visokog predstavnika, a dali su i punu podršku delovanju visokog predstavnika Valentina Incka.
Sve dok Ured visokog predstavnika ne bude prenesen na predstavnika EU, "Savet ministara neće moći da razmotri kandidaturu BiH za članstvo" u EU.
U zaključcima se naglašava da, iako ustavne promene u BiH nisu uslov za zatvaranje Ureda visokog predstavnika, nužno je da BiH pokrene početni "paket" ustavnih promena da bi se "uspostavila funkcionalna država i ustavni okvir u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima".
EU je podeljena i o pitanju pokretanja pregovora o prijemu Makedonije zbog njenog spora s Grčkom o imenu države, izjavio je francuski državni sekretar zadužen za evropska pitanja Pjer Leluš.
Šefovi diplomatija Evropske unije su u Briselu razmatrali nacrt teksta u kojem se predlaže ponovni sastanak "u martu 2010. godine, s ciljem da se odredi datum za početak pregovora o prijemu".
Zemlje članice EU su podeljene po tom pitanju, "jer Grčka ne želi da bude vezana za bilo koji datum", rekao je Leluš posle sastanka u Briselu.
"Dve teze se sukobljavaju - jedna teza govori da su pregovori (s Makedonijom) u interesu EU jer je to važno za proces stabilizacije Balkana, ali se protivi drugom principu, a to je solidarnost" s Grčkom, rekao je Leluš.
Prema diplomatskim izvorima, zbog nedostatka dogovora, rasprava o tom pitanju je odložena za sutra.
U nacrtu teksta se navodi da je Makedonija učinila određeni napredak "u nizu važnih oblasti", premda treba da nastavi svoje reforme.
Makedonija je kandidat za EU od decembra 2005. godine i želi da počne pregovore o prijemu pre kraja godine.
Početak pregovora je dobio zeleno svetlo Evropske komisije u oktobru, ali nije još EU.
Grčka je u aprilu 2008. godine blokirala proces prijema Makedonije u NATO i zapretila da će isto učiniti i za EU.
Grčka od 1991. godine ne priznaje Makedoniju kao državu pod tim imenom, jer smatra da ona time izražava pretenzije prema njenoj istoimenoj severnoj oblasti.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.