Haški tribunal odbio je danas zahtev odbrane Veselina Šljivančanina da ponovo razmotri pravosnažnu presudu kojom je osuđen na 17 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991.
Haški tribunal odbio je danas zahtev odbrane Veselina Šljivančanina da ponovo razmotri pravosnažnu presudu kojom je osuđen na 17 godina zatvora zbog zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru 1991.
Apelaciono veće, koje je Šljivančaninu i izreklo presudu, obrazložilo je da je po statutu Tribunala pravosnažna presuda konačna i da stoga ne postoji mogućnost za njeno ponovno razmatranje.
Pored toga, ocenilo je apelaciono veće, sva pitanja koja je Šljivančanin pokrenuo u zahtevu za ponovno razmatranje presude, već su razmotrena u žalbenom postupku.
Apelaciono veće je, posle žalbenog postupka, povećalo kaznu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21. novembra 1991.
Toj presudi protivilo se dvoje od petoro sudija apelacionog veća kojim predsedava Teodor Meron (Theodor).
Odbrana je tvrdila da je time "nezakonito" bila preinačena prvostepena presuda, izrečena 2007, kojom je Šljivančanin bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja u njihovom mučenju.
Po oceni branilaca, tom odlukom za koje nije imalo ovlašćenje, žalbeno veće Tribunala je Šljivančaninu uskratilo pravo da se žali na osuđujuću presudu za novo krivično delo, što je kršenje međunarodnog pakta o građanskim pravima.
Odbrana je stoga uložila zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude, koji je danas odbijen.
U jesen 1991, major Šljivančanin je bio oficir za bezbednosti Prve gardijske brigade JNA, čiji je komandant bio pukovnik Mile Mrkšić.
Mrkšića je Tribunal pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja ubistva i mučenja na Ovčari.
(Beta)
Apelaciono veće, koje je Šljivančaninu i izreklo presudu, obrazložilo je da je po statutu Tribunala pravosnažna presuda konačna i da stoga ne postoji mogućnost za njeno ponovno razmatranje.
Pored toga, ocenilo je apelaciono veće, sva pitanja koja je Šljivančanin pokrenuo u zahtevu za ponovno razmatranje presude, već su razmotrena u žalbenom postupku.
Apelaciono veće je, posle žalbenog postupka, povećalo kaznu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21. novembra 1991.
Toj presudi protivilo se dvoje od petoro sudija apelacionog veća kojim predsedava Teodor Meron (Theodor).
Odbrana je tvrdila da je time "nezakonito" bila preinačena prvostepena presuda, izrečena 2007, kojom je Šljivančanin bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja u njihovom mučenju.
Po oceni branilaca, tom odlukom za koje nije imalo ovlašćenje, žalbeno veće Tribunala je Šljivančaninu uskratilo pravo da se žali na osuđujuću presudu za novo krivično delo, što je kršenje međunarodnog pakta o građanskim pravima.
Odbrana je stoga uložila zahtev za ponovno razmatranje pravosnažne presude, koji je danas odbijen.
U jesen 1991, major Šljivančanin je bio oficir za bezbednosti Prve gardijske brigade JNA, čiji je komandant bio pukovnik Mile Mrkšić.
Mrkšića je Tribunal pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog pomaganja ubistva i mučenja na Ovčari.
(Beta)
